Smenjen Peđa Bojić na predlog Crvene zvezde.Citatbodi je ovo obajvio na tviteru
bodi je ovo obajvio na tviteru
Mega frizuraZavršen je ligaški deo Agroživ Superlige Srbije po mišljenju mnogih košarkaških znalaca, u koje sebe ne ubrajam, potpuno neočekivano. U plej-of su se mimo svih prognoza plasirali Mega Vizura i Vojvodina, dok je kragujevački Radnički izvisio pa će se sledeće sezone umesto na Jadranu brčakti u svom Jezeru ili eventualno u Lepenici u letnjim mesecima, ako ne presuši.Sada ću vam reći šta me je toliko iziritiralo pa sam ovako zlurad prema Košarkaškom klubu Radnički. Nema to veze sa nekim lokalnim rivalitetom ili animozitetom prema Kragujevcu, baš suprotno. Grad kao grad mi je vrlo drag, ali mi se nisu dopale pojedine izjave ljudi koji vode najjači košarkaški klub iz prestonice Šumadije, pre svega trenera Miroslava Nikolića.Iznerviran zbog nesrećnog, verovatno i nezasluženog poraza u 4. kolu od Crvene zvezde u Pioniru, kojem su u znatnoj meri kumovali arbitri i zapisnički sto, gospodin Muta Nikolić je dozvolio sebi da na konferenciji za medije posle tog meča vrlo ružno i sa velikom dozom nipodaštavanja govori o zemunskom klubu koji ove godine nosi ime Mega Vizura.Najpre je gospodin Muta klub, koji svojim sredstvima finansira poznati košarkaški menadžer Miško Ražnjatović, podrugljivo nazvao “Mega frizura”, da bi se potom narugao i bivšem reprezentativcu Bobanu Marjanoviću nazivajući ga “tarabom u reketu”. Sve to samo zbog toga što je klub iz Zemuna, koji će sledeće sezone potpuno zasluženo igrati u ABA ligi, kolo pre toga uspeo da savlada favorizovani Radnički pred njegovim navijačima, a veliki stručnjak Miroslav Nikolić potpuno je taktički nadmudren od strane mladog trenera Dejana Milojevića.Kao neka kosmička pravda usledio je ubedljiv poraz od Vojvodine u Kragujevcu, a kao šlag na tortu odmah potom i u Užicu od nejake Slobode i to trojkom u poslednjoj sekundi. Jadikovao je posle tog meča Nikolić da to može samo njemu da se desi, da kada je njegovoj ekipi potrebno ne može da se pogodi ni otvorena trojka i tako dalje i tome slično. Postoji ona izreka “Ko se zadnji smeje najslađe se smeje” i vrlo je podesna da se upotrebi u ovom trenutku.Nikada mi se nisu sviđali ljudi koji sa visine, vrlo često potpuno neopravdano, gledaju na druge koji vredno rade i trude se da ostvare neki cilj. Upravo takav je ove sezone bio Miroslav Nikolić koji je otvoreno pljunuo i rugao se uloženom trudu Mega Vizure. Nije se nikada Nikolić zapitao odakle novac njegovom klubu za brojna inostrana pojačanja, nije mu smetalo što u upravi sede čelni ljudi jedne političke partije koja je deo vladajuće koalicije (trenutno je akcenat na Radničkom, ni beogradski večiti rivali nisu ništa bolji), nije isticao u prvi plan Nikolić činjenicu da se budžet kluba punio parama poreskih obaveznika, ali mu je zasmetalo to što se jedan klub koji je ćutao i radio zove Mega Vizura.Baš me interesuje da li bi, da se kojim slučajem desi, da ga Miško Ražnjatović pozove da preuzme njegov tim Nikolić podvio rep i potpisao unosan ugovor ili bi ponosno odbio novac jer mu je ispod časti da bude deo “Mega frizure”. Ja odgovor znam, siguran sam da i vi naslućujete jer svima nam je jasno šta rade ljudi bez morala.Drugi slučaj u kojem je trener Radničkog pokazao kakav je čovek desio se posle polufinalnog meča Fajnal-fora ABA lige protiv beogradske Crvene zvezde kada je i on sam kumovao tome da njegov tim ispusti dobijen meč. Potpuno bezrazložno, samo zbog toga što se usudio da čestita pobedniku, Nikolić je verbalno uz bujicu psovki napao trenutno potpredsednika Košarkaškog saveza Srbije Dejana Tomaševića, a nekada igrača kojem je bio trener u reprezentaciji Jugoslavije. Kivni su bili Kragujevčani na ljude iz Saveza zbog toga što su se ovi usudili da uređuju svoje takmičenje pa oni od svojih osam stranaca, koliko ih je igralo na Jadranu, u domaćoj ligi nisu mogli da računaju na četvoricu. Nisu bili ljuti na svoju administraciju koja nije umela da pročita pravila, već im je bio kriv predsednik Saveza Dragan Đilas i njegov pomoćnik Dejan Tomašević kojeg je kragujevačka publika sočno “čašćavala” i na finalnom turniru Kupa Radivoja Koraća.Pričalo se nekada da je fudbal za prost narod što bi se reklo sirotinju raju, a da je košarka za intelektualce, pravi akademski sport. Ako će i dalje ljudi poput Miroslava Nikolića (ne zaboravljam Nebojšu Čovića i Duška Vujođševića, ali oni trenutno nisu tema) biti predstavnici te intelektualne elite ne preostaje mi ništa drugo nego da se zahvalim na dosadašnjoj saradnji. Ima toliko zapostavljenih sportova i sportista koji ovoj zemlji donose medalje sa velikih svetskih takmičenja i nikada ih nećete čuti da kukaju (možda i zbog toga što nemaju kome jer su mediji njima prilično zatvoreni). Oni zaslužuju našu pažnju i novac iz državne kase ako ga već ima, a očigledno je da ga ima kada se trpa i šakom i kapom u propale fudbalske i košarke projekte.Aman ljudi koji se nešto pitate u sprskom sportu, dajte novac strelcima, vaterpolistima, plivačima, atletičarima, veslačima, kajakašima, gimastičarima, biciklistima, tekvondoistima (neka se ne naljute one koje nisam pobrojao, a ima ih još mnogo). Oni u budućnosti mogu da donose olimpijske medalje ovoj zemlji, a samo se to na kraju računa, manite nas fudbalskih zvezdica i košarkaških prostaka.
