Link

[Фаул]

Je li druga sjutra isto u 19:00?

[Dimitrije BP]

Jeste.

[Laki]

Kako je ono iživljavanje bilo....'bem ti sunce 

[Tufi]

Mislim da nam sledece godine ne gine gledanje Tepica u nasem dresu 

[VolimPFC]

Opet je, po ko zna koji put  , aktuelna prica da dobijamo A licencu.

[Dimitrije BP]

Nemate ovlašćenje da vidite linkove. Registracija ili Prijava

 

[Boki]

Što neko napisa u komentarima, da nije Milosavljevića igrali bi se produžeci. 

[Фаул]

Nemate ovlašćenje da vidite linkove. Registracija ili Prijava

[ramkens]

Nemate ovlašćenje da vidite linkove. Registracija ili Prijava

Nekadašnji igrač Beovuka, FMP-a, Budućnosti, Partizana, Valensije i reprezentacije SR Jugoslavije, jedna od najboljih evropskih četvorki, sadašnji trener Košarkaškog kluba Mega Vizura, najvećeg iznenađenja Košarkaške lige Srbije i najbolji trener u izboru članova foruma avangarda.in u veoma srdačnom i otvorenom razgovoru za naš forum priča o svojoj igračkoj i trenerskoj karijeri, Mega Vizuri, reprezentaciji Srbije, košarci, svojim trenerskim počecima i planovima.

Inspirisani igrama i ovogodišnjim rezultatima Mega Vizure, a ohrabreni izborom forumaša za najboljeg trenera ovogodišnje ASL, potrudili smo se da stupimo u kontakt sa mladim stručnjakom koji stoji iza i ispred tih uspeha. Ispostavilo se da to i nije bilo teško, jer su nam ljudi iz Mege kao i sam Milojević, srdačno otvorili svoja vrata. Dejan je pre svega izuzetan čovek, harizmatičan, prijatan i kao takav zaista izuzetan sagovornik. Svi znamo kakav je igrač bio, ali je ipak malo ko od nas slutio ovako brzu transformaciju u  trenera visokog potencijala. U nastavku ovog teksta imaćete priliku da zavirite u razgovor koji je sa nama vodio, uživajte. Jedino što nam preostaje je da se još jednom zahvalimo i Dejanu i klubu na gostoprimstvu i izdvojenom vremenu.

Kada ste rešili da postanete prvi trener i kako ste se osećali kada se to desilo (uzevši u obzir sve okolnosti pod kojima se to desilo)?

- Pošto je Vlada Vukoičić bio priključen stručnom štabu reprezentacije, Miško Ražnatović i ja smo se dogovorili da vodim ekipu dok se on ne vrati čisto da osetim kako je to biti prvi trener bez neke namere da to i postanem. Do tada sam bio trener visokih igrača, pomagao sam u onome što sam najbolje znao i imao priliku da gledam kako momci napreduju, zbog čega sam se jako lepo osećao. Taj individualni rad mi je pijao; doživljavao sam ga kao rekreaciju budući da mi je ostavljao dosta slobodnog vremena koje nisam imao tokom igračke karijere. Međutim, pošto sam održao treninge i vodio ekipu, shvatio sam da je trenerski posao ono što želim da radim u nastavku svog života. Tada sam prelomio i u nekom dogovoru sa Miškom odlučio da budem prvi trener kada Vlada ode. Vlada je trebalo da ostane bar još godinu, dve dana, ali je njegov odlazak usledio brzo, nakon poziva Zvezde koja je sezonu otvorila lošim rezltatima. Nisam uopše očekivao da ću ove godine biti trener, ali u životu nekad treba imati i sreće.

Ko su Vaši trenerski uzori i od koga mislite da ste najviše naučili?

- Ne mogu nikoga da izdvojim. Radio sam sa najboljima; imao sam sreću da mi treneri budu i Željko i Dule i Kari i Boša... i zaista, od svakog od njih sam naučio ponešto. Zajednička stvar svih vrhunskih trenera je to da insistiraju na detaljima, imaju ideju koju prate i ne ostavljaju previše prostora igračima da po nekom sopstvenom nahođenju rešavaju situacije. To je nešto što i ja pokušavam da radim; svako mora da zna svoj posao, pre svega u odbrani pa onda i u napadu. Disciplina u igri je izuzetno važna za uspeh nekog tima. Moja ekipa igra onako kako od nje tražim; bilo da igramo brze ili duge napade, uvek je u pitanju moja odluka. Ključna stvar koju sam naučio od tih vrhunskih trenera je da disciplina i rad uvek vode ka uspehu. Kada pominjem disciplinu ne mislim na to da trener treba da bude strog; mislim na disciplinu u igri - da se igra ono što trener kaže.

Kada ste odlučili da postanete trener i kada ste to postali, pre ili po završetku igrače karijere?

- Trenersku školu sam završio čim sam završio igračku karijeru. Želeo sam da imam završen šesti stepen, a košarka je bila tematika koju najbolje poznajem; jednostavno, upisao sam višu trenersku školu i završio je 2009. godine.

Po gradu se šuška da ste iz benča izbacivali i po 200kg, ima li u tome istine?

- Ne, to nije istina. Izbacivao sam 165kg.

S obzirom da Lovernj igra na poziciji na kojoj ste Vi igrali, šta možete da nam kažete o njegovoj igri? Na čemu treba da radi, šta mu ide dobro...?

- Ono što mi se kod njega najviše sviđa je energija. Čovek igra s maksimalnim požrtvovanjem i željom, to je jedan veliki kvalitet kod igrača. Ima eksplozivan skok, korektnu tehniku i šut; njemu u principu najviše treba iskustvo i minuti iz jakih utakmica. U Partizanu se jako dobro radi sa igračima, ne samo sa viskim već i sa igračima na spoljnim pozicijama, i on će sigurno napredovati. Već se sada vidi napredak u njegovoj igri od dolaska u Partizan.

Ša mislite koji su dometi Bobija Marjanovića posle ove sezone?  Može li do NBA lige i da li ima šanse da se nađe na spisku selektora Ivkovića za EP u Sloveniji?

- Stvarno mislim da može. Bobijev najveći problem je bio nedostatak samopouzdanja i naravno neke tehničke stvari koje smo uspešno otklonili ove godine. Specifičan je igrač sa jako velikom visinom, niži I jaci igrači su ga lako izbacivali iz ravnoteže. Promenom nekih uglova kod prijema lopte i pozicioniranja smo to resili. To je prouzrokovalo nedostatak samopouzdanja gde su mu ranije ispadale neke lopte i gde je grešio. Ova sezona je bila sjajna, stvarno verujem da je on igrac koji može da igra u svakom klubu. Naravno tu trener mora malo da prilagodi igru i pri tome ne mislim da mora da igra samo zonu. Ponosan sam na njega i ono što smo napravili. Na pitanje da li će biti u Sloveniji, odgovor je, to samo Duda zna... ja verujem da je dovoljno dobar da može da igra i u reprezentaciji.
 
Kada smo već kod zonske odbrane. Mega je to ove sezone odlično igrala, koje je vaše mišljanje o ovoj vrsti odbrane?

- Kao igrač koji je igrao u velikim ekipama znam da ne postoji više od tri napada na zonu, samim tim zonom praktično svedem protivničku igru na tri napada. Primera radi, na čoveka sam ove godine imao preko 30 akcija.
Kod nas postoji mišljenje da zona nije dobra za razvoj mladih igraca. U principu, ti braniš zonu, al’ ti moras da imas odgovornost jedan na jedan , jer bez  odbrane 1 na 1, ta zona ne bi bila delotvorna kao što jeste.

- Dokaz da nije tačno, da zona loše utiče na razvoj mladih igrača, jeste Univerzitet Syracuse, gde njihov trener  Jim Boeheim, koji je trener 36, 37 godina, igra zonu 40 minuta. U tom periodu su izbacili veliki broj igrača kojima kasnije nije bio problem da se prilagode na NBA ligu i igru na čoveka  iako je tek odnedavno tamo uvedena zonska odbrana.

- U Megi se puno vežba igra 1 na 1. I u zoni ima puno odgovnornosti u igri 1 na 1, nema tu neke preterane razlike, ko se razume, zna.

Koji su dometi naše reprezentacije i kako vidite njenu budućnost?

- Mislim da nam je reprezentacija konkuretna. Košarka se danas igra u svim zemljama, ujednačena je, tu nijanse odlučuju, ko uđe u bolju formu u pravom trenutku, ko ima sreće...
Tvrdim da ne bi bile loše kvalifikacije kao što su bile da Ivanovic nije pogodio trojku sa centra u Areni. Tu je naša reprezentacija drastično pala. Da smo pobedili već bi obezbedili prolaz. Sve ostalo bi bilo lakše. Mi smo tim porazom malo izgubili na samopouzdanju, usledio je poraz u Podgorici, onda su kola krenula nizbrdo...

- Bio sam igrac i znam kako izgleda kada se stvori neki strah i loša atmosfera u ekipi, tu se čovek teško "čupa", pogotovo kad nema vremena, a u reprezentaciji ga nema, kratak je ciklus, 10 - 20 dana.

Koji su po Vašem mišljenju problemi naše košarke

- Malo ću da banalizujem, ali ja sam ubeđen da je to zato što se ne igra basket kao ranije 3 na 3 napolju.

- Ti na treningu ne možes da probaš sve stvari koje vidis na TV-u, da probaš neke fore, da prevariš nekoga, da mu prodaš neku fintu. To se ne može probati u igri 5 na 5, gde ja zahtevam disciplinu.
Igračima nedostaje tih par sati napolju, kada se zezaš sa društvom, starijima, stekneš neki pobednički mentalitet. Kada sam ja igrao basket, izgubiš jedan, sledećih pet te nema nigde. Nisi želeo da izgubiš da bi što duze bio na terenu. Tako se stvara pobednička navika.
Dosta su krivi treneri i kondicioni treneri. Svi savetuju igrače, nemojte na beton, povredićete kolena. Svi stariji igrači su igrali na betonu, pa ne vidim da su baš svi imali problema sa kolenima.
Ja sam imao problema sa kolenima, prvenstveno zato što je to nasledno. Imao sam visoko podignute čašice,  što je prouzrokovalo propadanje hrskavice.  To je razlog što sam imao problema sa hrskavicama, a ne zato što sam igrao na betonu, sigurno.

- Siguran sam da se ne postaje igrač samo treningom već morate da imate aktivnosti I van njega, da imate individualne treninge.

Koliko su Vam pomogli Džikić i Trifunović?

- Džile i ja smo kumovi, on trenira Nedovića, sprema ga za NBA, dosta mi je pomogao savetima, zaista je vrhunski trener, puno zna, a pored toga što smo kumovi, mi smo i najbolji prijatelji. Sigurno da mi je mnogo značio ove sezone. Takođe i Trifa mi je znacio mnogo ove sezone jer je bio bez angažmana. Iskoristio sam trenere koji nemaju angazman. Trifa je radio sa bekovima individualno i pomogao mi da unapredim svoje znanje u individualnom radu sa bekovima. Nije me sramota da sve što ne znam, pitam, jer sam ubeđen da čovek uči celoga života... sigurno da su mi i oni pomogli da se prisetim nekih stvari, a i ja sam to znao da iskoristim na pravi način. Bilo mi je veoma bitno da za neke moje ideje koje imam cele sezone čujem i drugo misljenje. Tu ne mislim samo na Džileta i Trifu, nego i na Srđana Flajsa i Čanka, moja dva pomoćna trenera, koji su sjajni ljudi i treneri. Verujte, kada se ljudi kapiraju, razmišljaju o košarci na isti način, mnogo je lepše. Bolje tri glave misle nego jedna.

Za košarku kažu da je sport u kojem je potrebno dosta razmisljanja...

- Jeste, da ne ulazim sada u taktiku, o toliko stvari razmisljam pre utakmice i u toku utakmice, jer utakmicu vodim ja, ja pozivam sve akcije... Ubeđen sam, mozda gresim, a mozda i ne, da kada imate ovako mladu ekipu, velike su sujete. To je jednostavno tako. Ovi momci su sjajni, ali svi imaju neke svoje egoe, tako da ako ja prozivam akcije, ne mogu se ljutiti jedan na drugoga, što ja nisam prozvao akciju, što naš plej nije prozvao akciju za ovoga ili za onoga. Samo na trenera mogu da se ljute, jer  trener proziva akcije i zna se za koga se šta igra. Ja sam taj koji proziva šta se igra i mislim da je to jedan od ključnih razloga uspeha ove godine. Uvek se tačno znalo na koga hoćemo i za koga hoćemo da igramo.

Na pitanje da istakne neke od svojih mladih igrača. koje je po pravilu nezgodno za sve trenere, Dejan iznosi malo poznatu i izuzetno zanimljivu priču...

- Ne možete to da me pitate. Kako ja za jednog mog igrača da kažem imaće karijeru, drugi neće. Svi su stvarno talentovani, a verujte da u životu splet okolnosti često određuje nečiju putanju.

- Sebe često postavljam kao primer. Došao u FMP kao trojka i bio sam peti igrač u rotaciji. Ispred mene su bili Vesa Petrović, Šekularac, Matić, Smiljanić čini mi se...  Bio sam četvrti ili peti igrač, što je u principu 10 minuta po utakmici.
Odemo mi u Bugarsku na turnir, povrede nam se dva centra Nikolić i Aksrabić. Aca Petrović me je onda pitao da li bih želeo da igram četvorku. Pristao sam i na tom turniru imao 20 poena i 12 skokova na tri utakmice zaredom. Vise se nisam vratio na trojku.  Čitavog života je bila priča da nisam dovoljno visok da igram na poziciji četiri, zato su me i gurali na trojku i dobro je da su pogresili. Sve vreme su me pratile priče da mogu da igram u Beovuku, ali da ne mogu u prvom timu, da neću moći da igram ozbiljnu košarku u FMP-u, da u Partizanu mogu da igram domaću ligu a ne Evroligu, pa onda može Evroligu, a ne mogu NBA I tako u krug.  Trebao sam da odem u NBA, imao sam ponudu San Antonia kada sam išao u Valensiju. Sada mi je žao, ali u tom trenutnku mi je bilo lepše da odem u Valensiju. Bliže je kući, Vule Avdalović je bio već tamo, imali su ambiciozan klub, grad je bio lep.

S obzirom na to da su Vam uvek govorili da ste niski za poziciju četiri, kako objašnjavate Vašu dominantnu igru na niskom postu?

- Očigledno je da nisu imali pojma šta su pričali. Znao sam da igram 1 na 1, maksimalno sam koristio snagu koju sam imao, bio sam verovatno fizički najjaci čovek u Evropi. Znao sam tačno šta znam, a šta ne znam. Mislim da je to velika stvar za svakog igrača, da zna šta zna, odnosno, šta ne zna.  Verujte da sad i kao trener, ne radim nijednu stvar koju ne znam do detalja da objasnim, bez obzira što bi mozda nešto bolje bilo. Dok ne naučim do sitnih detalja da nešto objasnim, necu to raditi.

Na našem forumu ste izabrani za najboljeg trenera sezone...
- Nisam znao, drago mi je.

Koja je po vama najbolja petorka Košarkaške lige Srbije.
- Micic, Nelson, Bertans, Novica, Bobi. Možda sam malo subjektivan.

- Nelsona bih stavio na dvojku, jer mislim da bi bio produktivniji. 

Skoro identična petorka kao i po izboru naših forumaša. Jedino je kod nas Igor na mestu Vase.

- Igor je vrhunski igrač, igrao sam sa njim, sigurno da to ne bi bila greška, ali ja gledam Vasu kao jako talentovanog igrača i ako bude dovoljno vredan i pametan napraviće sjajnu karijeru. Nemate puno plejmejkera, ne samo u njegovoj generaciji, koji su fizički jači od njega. Mislim da je to jedna od bitnijih stvari. Jedna smo od ekipa koja najviše radi na fizičkoj snazi. Svaki dan pokušavam da radimo nešto u teretani, vezano za fizičku spremu. Verujem da teretana, ako se pravilno radi, može samo da koristi.

Ko Vam je bio najbolji saigrač?

- Najlakše mi je bilo igrati sa Dejanom Tomaševićem u Budućnosti.On bio toliko dominantan u tom timu Budućnosti da sam ja stajao sa strane i davao 10 poena po utakmici jer su njega udvajali. (smeh)

Protiv koga Vam je bilo nateže da igrate?

- Novicki. Njega je jako teško čuvati, visok šut, dobro se gradi, uopšte nije slab... Novicki.

Utakmica koje se najradije sećate, koju bi zeleli ponovo da odigrate?

- Iako nisam igrao, definitivno finale Evropskog prvenstva u Istanbulu. Iako sam imao sasvim pristojnu minutažu na tom turniru, u finalu nisam usao, ali verujte, pred 20 hiljada ljudi prvaci Evrope... Uživao sam u svakom trenutku na klupi bez obzira što nisam ulazio u igru.

Koju bi utakmicu najradije zaboravili?

- Sijena - Buducnost. Izgubili smo 60 razlike. Bilo je grozno. Imali smo nekih 40 izgubljenih lopti, stvarno grozno! U jednom trenutku nismo mogli da prenesemo loptu preko pola terena. To je bila mlada ekipa sa Koljevićem, Pavlovićem, Čabarkapom... jednostavno se momci nisu snašli na terenu. Nezamislivo sa ove distance... 60 razlike.

Kako komentarišete to što naši igrači, izuzev Teodosića i Krstića, nisu nosioci igre u svojim klubovima?

- Nama je opao kvalitet igrača, dok su drugi napredovali. Iz raznih razloga, jedan od razloga je, kao što sam već pomenuo, to što nema basketa. Slušao sam priče od starije generacije, Paspalj, Dražen... oni su ljudi igrali basket non stop. Oni su se ponosili time što niko nije mogao da ih pobedi na basketu.

Da li mislite da se dobro radi sa igračima do 15 godina kod nas?

- Ne mislim. To je sve zbog para. Trenerski posao nije dobro plaćen, pogotovo kod mlađih kategorija. Ljudi koji su dobri treneri neće da rade za mizerne plate. Ne želim da umanjim rad ljudi koji sada treniraju te klince, možda će oni jednom postati dobri treneri, ali ako pogledate ranije ko je trenirao klince... nekad i sad... glavni razlog je novac.

Što se tice Mege, kakva su ocekivanja u ABA lig naredne sezonei?

- Pre svega da stvorimo što bolji tim. Iz ekipe će najverovatnije otići Novica i Bobi. Moramo da dovedemo pojačanja. Veoma sam zadovoljan što smo potpisali Radovića iz Vršca. U pitanju je jako dobar igrač. Pratio sam ga cele sezone i veoma sam zadovoljan sa njegovim dolaskom. Moraćemo da dovedemo igrača na poziciji pet i verovatno jednog spolja. Ne žurimo nigde, moraćemo da dovedemo dobre igrače. Gledacemo da budu što mladji. U principu je ideja da ove naše mlade igrače ne prodajemo i da ih ne zatvaramo dovođenjem nekih igrača, već da im damo šansu. Oni su izborili tu ABA ligu i zaslužili da igraju sa velikom minutažom. Gde su očekivanja ne znam, mora da se formira tim. Mi ćemo gledati da što bolje igramo. Sigurno je da će ovaj mlad tim radom dizati formu cele sezone. Pokazali smo ove sezone da možemo da igramo protiv ABA ligaša. Sada svi pričaju da nećemo moći bez Bobija, ali samo da napomenem da smo pobedili Igokeu 15 razlike u prijateljskoj utakmici upravo bez Bobija. Iako je to prijateljska utakmica pokazali smo da možemo.

Šta očekujete od preseljenja u Kruševac?

- Jednostavno smo morali da se preselimo u Kruševac zbog pravila ABA lige, kao i zbog toga što nemamo publiku u Beogradu.  Realno, ovde svi navijaju za Partizan i Zvezdu i mislim da će nam podrska publike dobro doći. Kruševac nas je baš lepo primio i ja ocekujem da uvek bude puna hala.

Dejanu zvoni mobilni, porodične obaveze stavljaju tačku na ovaj intervju.

[Фаул]

Kako kvalitetan intervju.Volim kad je prica interesantna,cujes nove stvari,a ne samo one prazne frazetine u krug.Odlicno.

[Фаул]

Gazi!

[Dimitrije BP]

Gazi!

[VolimPFC]

Jedna stolica pogodila je Milosavljevića u glavu a druga je završila na ogradi. Međutim, Žofre Lovernj je uzeo stolicu i vratio je navijačima Zvezde.Frustracije,razumem da nije lako trpeti teror sve ove godine,ali dokle vise...

[Blefer]

 neko od igraca partizna najverovatnije onaj francuz sa brojem 7 je udario kofom dabu najpozitivnijeg navijaca zvezde koji sedi u parteru B i to dok je covek mirno sedeo na tribini

[Laki]

Ako je to uradio onda je stvarno magarac, mada iskreno, sumnjam da je to tako bilo.


Jedna stolica je "vraćena" nazad, možda je to bilo?




Ali, koliko mentol moraš da budeš pa da gadjaš igrača koji se pošteno izlomio na parketu (Gordić, koš + faul). Sramotno, debilno i kretenski.


Opkladio sam se sa jednim velikim zvezdašem d adobijamo seriju 3:0, i to da prvu dobijamo lagano 15+, druga na loptu, a treća do 10 razlike. Za sada dobijam, a kako stvari stoje, smeši nam se obilan ručak.