Pregrmesmo i Jagodinu. Bilo je lakse od ocekivanog; dosta toga resio je rani gol Srnica vec u petom, sestom minutu. A onda sjajna akcija Kataia i Plavsica. Ovi stariji sigurno pamte utakmicu protiv Anderlehta 1992. kada je Pancev u zadnjem minutu vrhunski primio Belodedicevu loptu sa 40m, u primanju zaobisao golmana i doneo pobedu. E ovo je bilo na tom nivou. Svaka cast Plavsicu, primiti onako loptu i iz kontakta dati sebi for za gol sa covekom na ledjima...
Posle toga je bilo primetno opustanje, sto ne bi trebalo da se desava. Drugo poluvreme je usled toga najvecim delom bilo uspavanka, sve do pred sam kraj. Jagodina, koja je inace potpuno idiotski usla u mec sa 5 bekova (i primila dva komada za pola sata) je krenula nesto odlucnije, imali su i par poluprilika, ali nam nisu napravili vece probleme. Srnic (koji pocinje vec ozbiljno da me nervira) je dobio potpuno bespotreban crveni karton. Brine i povreda Donalda, nadam se da nije nista ozbiljnije. Na kraju je proradio i Hugo Vijeira, lep gol posle kontre; inace se zahebavao veci deo utakmice, ziveci na lovorikama posle derbija.
Utakmica bas i nije bila lepa za gledanje, ali za to najvece zasluge snosi trener Jagodine, koji je resio da na domacem terenu igra u stilu "ko predje centar da mu umre majka". Idemo dalje, subota i Novi Pazar.
