Nakon prvog poluvremena, mislio sam da nas čeka nešto slično kao protiv Litvanije. Loš šut, gomila promašenih zicera, glupe greške, Teodosićevo prangijanje u 4. sekundi napada preko ruke itd itd.
Treća četvrtina je bila rapsodija. Baš smo gazili, vidjelo se i da su Hrvati bili žestoko psihološki pali, što se vidjelo i po reakcijama Šarića i Bogdanovića.
Što se tiče poslednje četvrtine, znao sam da nema šanse da održimo +14, već da nas očekuje triler završnica. Hezonja je krenuo da sipa, naši opet da rade gluposti kao u prvoj četvrtini, a i odbrana i skok su popustili.
Ona penal završnica je mogla da nam se osveti samo tako. Da su Hrvati kojim slučajem izborili produžetke, nama ne bi imao ko da igra tih 5 minuta. Velika je to kocka bila Đorđevića, i dobro je da nas to ipak nije koštalo.
Mi smo ovaj meč dobili uz Raduljicu, Teodosića i Jokića koji su bili daleko od svog nivoa, što pobjedi daje još više na težini. Bogdan je potvrdio da nije veliki samo protiv Kine i sličnih, kako se to moglo pročitati ovih dana na internetu.
Protiv Australije će biti jako teško, ali mislim da dobijamo to. Nemojte da se zavaravate sa ovih +30 protiv Litvanije, Litvanije je teški raspad, i igrački, a tek psihološki poslije onih -50 protiv Španije. Nama je u prvom meču glavni problem bila odbrana, igrali smo je kao da je u pitanju meč sa Venecuelom ili Kinom, posebno smo katastrofalni bili na perimetru.
Malo više treće četvrtine sjutra, i mislim da je finale naše.
