Ljudi koji analiziraju dugove još moraju da rade, sa svakim moramo da razgovaramo, da vidimo očekivanja i da vidimo da li košarkaški klub Partizan u ovom pravnom licu postoji ili ne postoji. Ako ne postoji, izgubićemo tri godine, ali ćemo se vratiti bez dugova", podvlači Ostojić.
Nikad nisam krio da sam kao klinac navijao za Zvezdu. Posle juniorskog Evropskog prvenstva 1972. godine u Zadru, kada je reprezentacija Jugoslavije osvojila prvu zlatnu medalju ikada, potpisao sam pristupnicu za Crvenu zvezdu. Imponovalo mi je, kao navijao sam za taj klub... A u Zvezdi su tada igrali Zoran Slavnić i Ljubodrag Simonović, bekovski par reprezentacije, a treći spoljni bio je Goran Rakočević. Kad se stišala euforija i kad sam bolje razmislio shvatio sam da sam potpisao smtrnu presudu. Neću da uđem ni na zagrevanje, a kamoli da igram. Ubrzo se javio Partizan i uopšte nisam razmišljao. Došao sam na stadion, potpisao, i molio Boga da se realizuje 'džentlmenski sporazum' između klubova i obučem crno-beli dres. Gledao sam kako da odem iz Zvezde jer sam znao da nema šanse da igram. Nisam bio ni jedan dan. A sada igrači imaju neki drugi rezon...".
Da li je trojka Nolana Smita, kako mnogi smatraju, iz polufinala ABA lige protiv Cedevite u sezoni 2013/14. bila ključna u urušavanju Partizana?"Da nije bilo te trojke agonija bi se samo prolongirala. Mi smo već tada bili u ogromnim dugovanjima, igrači su igrali bez para, nisu bili plaćeni. Da se pomenuta trojka nije dogodila samo bi se odložilo sve ono što nas je kasnije zadesilo. Glavni razlog za sve što se dogodilo poslednjih godina su finansije. Vuku se repovi još iz protekle decenije. Finansijski problemi su počeli posle Fajnal-fora u Partizu 2010. Bilo ih je i pre Partiza, ali ne u tolikoj meri. Zašto je to bilo tako je neka druga priča i ne bih sada da ulazim u detalje."
Koliko je prozvao njih dvojicu, toliko je i sebe prozvao.
