I bi što biti ne može! Bravo Zvezdo. Jedan od najvećih skalpova poslednjih decenija. U meč smo ušli hrabro i otresito. Staridž jeste imao sjajnu šansu ali nije ga dao. Klopu hvala što nas je - i pored svih lepih reči - ipak pomalo potcenio te nije krenuo sa Firminom. Kada smo to pregrmeli krenuli smo napred nošeni što ludačkom atmosferom što doktorskom igrom Marina i, iznad svih, Jovančića. I dadosmo ga. Marin je školski izveo korner a heroj dana Milan Pavkov nadskočio Van Dajka i zakucao loptu pored nemoćnog Alisona (slatka osveta Van Dajku za neke izjave pre utakmice). Sedam minuta kasnije se ponovila 2005. i Žigić protiv Rome, samo sa druge strane terena. Bilo je oko 25 metara čini mi se. Bam, kakva golčina. Na tribinama novi haos. U tom momentu na par sekundi sam imao sliku ali ne i ton. Potpuno ludilo, neverovatna erupcija oduševljenja. Zbog takvih momenata vredi sve ovo, to je suština fudbala. Tada pun smisao dobija i udaranje glavom u zid posle šestice u Parizu i smrzavanje protiv Bačke i svi ti Lučani, SUbotice, Novi Sadovi, Ivanjice, Čačci, Kragujevci...jedan Milan Pavkov plaćen 300.000 ruši Liverpulov tim vredan 900.000.000. Vala jeste "Cinderella story" kao što fudbal itekako ume ponekada da bude. Retko i sve ređe ali ume. Zato ga toliko i volimo.
U drugom poluvremenu smo im dali loptu. Milojeva disertacija, da se igralo tri dana još ne bi nam dali gol. Treba reći i da smo na samom startu drugog dela oštećeni za školski penal.
Borjan siguran, sve je pohvatao što je išlo prema njemu, a, ruku na srce, očekivao sam mnogo više šuteva od moćnog Liverpula. Rodić je napokon odigrao odličnu utakmicu, na nivou prošlosezonskih evropskih izdanja. Svaka čast. Savić u skoku moćan, igrao je baš kao klasičan engleski štoper. A Degenek...šta reći. Utakmica karijere, možda i života. Od ovoga jednostavno centralni bek ne može bolje da igra, tim pre što preko puta sebe nije imao baš bilo koga. Na desnom beku prvo Žule, solidno, a kad se povredio (izgleda da je koleno, jbg) Gobeljić. Na zadnjem veznom Krstičić. Nisu mu dali oko da otvori, ne znam ni da li je prešao centar, sve do izmene je igrao više kao treći half nego kao veznjak...ali zato Jovančić. Šta reći...fenomenalan nastup, dobili smo sinoć igrača na duže staze. Po krilu Marin, dok je mogao videlo se da nije slučajno igrao gde je igrao i da nije tek tako bio reprezentativac Nemačke. Taj mnogo zna. Preko puta njega Srnić...od njega se kreacija ne očekuje ali se itekako očekuje ono što je noćas radio. Kvarenje igre protivnika, klizanje, napucavanje u aut...i on je to i radio sve vreme. Trud mu se ne može osporiti. Ben je takođe fino odigrao, u skladu sa mogućnostima i koliko su mu dozvolili. A Pavkov, kapa dole. Svaka čast Boaćiju koji je i školovaniji i jači na lopti i u kretnji i bolji golgeter i kompletniji fudbaler, ali što se mene tiče od sinoć je Pavkov naš prvi špic. Prvo je nadskočio Van Dajka koji je zver od igrača i štoper koji je vredan duplo više od kompletnog Zveyinog prvog tima, a kod drugog gola je onog smešnog Vajnalduma (valjda sam ispravno napisao) dva puta otresao kao slinu. A taj drugi gol spada u red najlepših i najvažnijih u zadnjih dvadesetak godina, rame uz rame sa golovima Jovičića, Žigića, Kange i sl.
Stadion krcat, igla nije imala gde da padne. Navijanje pristojno, nije bilo mnogo budalesanja. Bilo je dosta old school Zvezdinih pesama. Sjajna koreografija na početku, citat Njegoša preko svih tribina, neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može. I tako i bi. Borili smo se i zasluženo pobedili n puta skuplju ekipu. Ono što mi je naročito drago, za razliku od utakmice protiv Napolija, sinoć smo izašli da igramo fudbal. Zadnjih nekoliko minuta je ceo stadion pevao "Marš na Drinu" u pobedničkoj euforiji. Scena za pamćenje. Posle utakmice su igrači toliko slavili da su krenuli da obiđu pobednički krug po atletskoj stazi (iskreno to mi se nije mnogo svidelo, ipak nisu osvojili LŠ, ali nema veze)...a kada su došli do sektora krcatog navijačima Liverpula (a bilo ih je možda i 2000) usledio je aplauz Engleza. Kapa dole i veliki respect zbog toga.
Ovo je jedna od onih utakmica koje se pamte celog života. Nekada ih je bilo mnogo više, tim pre je ova značajnija, jer je došla kada niko to nije očekivao. Ume život i lep da bude.
Idemo dalje, subota i Dinamo Vranje.
