Normlno je da nedostaje Kalinić, sad kukati zašto i zbog čega je bezveze. otišli smo sa ovih 12 igrača i od njih treba izvući maximum a to je barem jedna medalja iako moram da priznam da nisam baš optimista pošto koliko vidim sve se svodi na individualni kvalitet Bogdanovića i Jokića. Da li će to biti dovoljno da se ostvari uspeh videćemo, plašim se utakmica sa Litvancima ili Australijom gde će nas prebiti onako košarkaški i na kraju dobiti, pogotovo Litvanci a mi i dalje igramo presvilenu košarku. Tu bi Kalina pokrenuo ekipu da ratuje ako treba za svaku loptu.
imamo najveći broj asistencija u istoriji naše reprezentacije, ako svedemo to na broj poena dobijamo preko 80% asistiranih koševa, što je po svim standardima elitni napad. Pritom, ne mislim samo da tu utisak ulepšavaju utakmice protiv Angole i Filipina, već i u prirpemama protiv ozbiljnijih protivnika smo išli na preko 25 asistencija po meču. Iskreno, nemam pojma kako bi se bolje postavila igra, prema ovim igračima koje imamo, stvarno ne znam šta može bolje. Štaviše, ponekad i previše kruži lopta i imamo potez više, kod Jokića, a pre svega kod Gudurića koji bi morao prestati da se ponaša kao klinac kojeg su stariji pozvali na basket pa samo baca loptu prvom do sebe, i mora da počne slobodnije igrati i završavati akcije.
Takođe, oko agreisvnosti, ne znam, gde je nismo pokazali, ali ajde, da to ostavimo po strani jer to dolazi u narednim utakmicama.
Moj najveći problem dakle nije ovo što sada radimo, već eventualna povreda ili bilo kakav drugi problem gde Bjelica mora na klupu, nemamo za njega pravu rezervu, a plus i Lučića je zadnja povreda usporila i igra za level lošiju košarku nego 2017 u Turskoj na EP, i to je velik problem.
Dakle, o samoj igri nemam nikakve zamerke, samo imam problem sa neadekvatnim rosterom koji nam može dovesti u pitanje plan B. A plan B će zatrebati kad tad.
