Počeo je prolećni deo lige. Pobeda u Novom Pazaru, sasvim zaslužena, mada istini za volju ne mogu da kažem baš i rutinska. Neke stvari su ipak za pohvalu. Prvo, prekid: videlo se da se dosta na tome radilo na pripremama. Svaki korner ili slobodnjak je bio priča za sebe. Uostalom tako smo i poveli već na samom startu - Pavkov je odvukao čak trojicu i ostavio Rodića samog na petercu. A to čak ni on nije mogao da promaši (iako je sličan zicer - samo glavom - promašio u drugom poluvremenu). Benovi centaršutevi su sjajni. Drugo, deluje da se Pavkov polako budi iz zimskog sna. Od kako nije uspeo da se naplati posle Liverpula izgleda da je bio pao u depresiju iz koje se sada polako čupa. I dao je i gol posle lepog prodora i tacne veljka Nikolića. Treća pozitivna stvar je kolektivni duh. Nema preteranog soliranja, nema silovanja lopte, nema carinjenja, akcije su jednostavne. To sve ide na konto Dejana Stankovića. Sa druge strane, u formaciji koju je juče izveo (valjda nekakav 4-1-4-1, šta li), imali smo veliku rupu na zadnjem veznom. Kada Sanogo krene napred iza njega ostane livada. Pazar je upravo to i čekao i par puta su napravili izgledne polukontre. Neki jači tim od Pazara će to umeti itekako da kazni, pogotovo kad je na halfu onaj spomenik Milunović. Još je Sanogo dobio i karton, pa ga je deki menjao već na poluvremenu. Drugo, onaj neki afrikanac Sise (koji je verovatno došao za kikiriki) je ubio naš vezni red. Živog nisu mogli da ga navataju. Odličnu utakmicu nadogradio je perfektnim, sjajnim golom, dugo sličan nisam video. Sve u svemu, pristojna igra, tri gola (treba reći da je Ivanić uhvatio sjajnu volejčinu za treći), još nekoliko izglednih situacija. Idemo dalje, subota i Niš.
