Moja najranija sećanja na FK CZ su ujedno i sećanja na njega i još nekoliko imena, kao što su Bora Kostić, Dejan Bekić (prerano preminuli, još za igračkih dana) , Prljinčević (valjda zbog jedinstvenog prezimena), oba golmana - Stojanović i Krivokuća, te još i Škrbić, Melić i ON - "Druga Zvezdina Zvezda"
Imena koja su odjekivala iz zvučnika tranzistora koji su bili sveprisutna pojava. "Vreme sporta i razonode". Uh!
Koliko god da sam počeo da senilim i da se družim sa onim Austrijancem (mater mu...
), sam se sebi divim da sam uspeo da se setim ovih imena.
Valjda, po principu, "prva ljubav zaborava nema"! Zgrada u kojoj sam se "rodio" i u kojoj smo živeli prvih deset godina života mog (Gavrila Principa 21, odmah ispod Zelenog venca) je bila puna klinaca koji su pripadali istoj generaciji +/- 2-3 godine i svi smo se, već u prvom razredu o.š. , kao, ložili ili na Zvezdu, ili na onaj drugi tim
.
Doduše, taj "drugi tim" je baš tih godina bio mnogo moćan. Medju ta moja najranija fudbalska sećanja spada i pohod "Partizanovih beba" na evropski tron. Zvuči za Riplija, ali
cela zgrada je tada zdušno navijala za crno-bele! Sećam se, npr. da je TV prenosio Partizan-Sparta (5:0 ! )- što je samo po sebi bio veliki i izuzertan dogadjaj - i da su svi spratovi, svih šest, odjekivali od uzvika
i vrištanja ( a to su bile mame i bake
) nakon svakog gola. Posle smo
svi, svi, svi slavili! A mi klinci smo bili posebno napaljeni, kao što je i red.
Koliko se sećam, Vladicu nisam gledao na terenu. A kada sam već počeo da "odlazim" na utakmice (gde bih sedeo na ćaletovom ili ujakovom krilu), on je već bio završio sa domaćim fudbalom i prešao u neki (SR) nemački klub. Možda sam baš zato bio posebno radostan kada sam ga, nekoliko
decenija kasnije, video na klupi na kojoj je nasledio Ljupka Petrovića i potom vodio već pomalo osakaćen tim (eh... Robi, Robi ...
) u onoj legendarnoj utakmici protiv Jozićevog (
) FK "Užičko Kolo-Kolo". Rezultat, a i detalje ne sumLJam da znate. A neki od ovdašnjih cigojnera ih bogami i
pamte.
Vladica Popović. Veliki fudbaler i još veći
gospodin čo'ek. On, Rajko ... i ko još?!
Možda je fraza, ali ostaće Vladica zauvek u srcima svih
pravih Zvezdaša.
Mislim na one Zvezdaše koji nikada nisu pripadali nijednoj "grupi" ... već su oduvek navijali za svoju Zvezdu. SVOJIM srcem i SVOJOM glavom.
Malo mi je bzvz što ovo uopšte pišem, ali tako se baš sada osećam.
Veliko Hvala velikom Vladici.
