pa ja to i ne gledam tako... da bi neko bio potrošen, mora da ima vrednost.
Iz ove kolekcije likova, imamo Ivana Tomića, Batu Mirkovića, Savu Miloševića i Gordana Petrića kao ljude koji uopšte nisu treneri. Svaki od njih je malo bio neki funkcioner, malo direktor, malo savez, malo Partizan... Buvkalno oni to mesto gledaju samo kao neku sinekuru, trenutni angažman.
Niko od njih ni pre ni posle Partizana nema nikakvu stavku u CV-u (OK, osim možda Save u Olimpiji) na osnovu koje bi mogao naslutiti da želi da bude trener, da se cima oko toga.
Recimo, kontra primer je Vuk Rašović, nemam pojma kakav je trener, ali za njega vidiš da se cima, nekoliko godina u Emiratima i par dobrih rezultata, pa Arabija kao stepenica više, rad u ligi u kojoj ima ozbiljnih imena, daleko najjača u tom delu sveta. Dakle možeš se sprdati sa tim eventualno, ali to je daleko ozbiljnije od Save koji prvo ulazi u trku za predsednika FKP, pa je onda malo direktor za mlađe sekekcije FSS, pa onda mu padne na pamet da bude trener.
Ovo oko Petrića ne bih komentarisao, potpuno bizarno, neobjašnjivo ponašanje.
