to je relativizacija u rangu one izborne "ma svi su isti". Svi mi znamo da policija i službe kontrolišu i regulišu rad i klubova i navijačkih grupa, ali...
Postoje prilično jasni graničnici, i defakto podaci koji određeju red događaja.
U procesu "pomoći države" Partizanu, ljudi su (doslovno, bukvalno) nestajali sa lica zemlje, i to ne mali broj ljudi, u cilju da se restruktuira tribina, pomoćni objekti, ljudstvo. Kao što sam pričao ranije, ova situacija do sada nije zabeležena kod nas, i ne može da se poredi ni sa jednim primerom, da su ljudi koji su se usprotivili fizički ubijeni, da je u upravi kvinslinški paket ljudi kojima niko ne sme ništa i da po prvi put nema ni navijača, ni legendi kluba, niti bilo kakve struje koja sme da kaže "da je car go".
Situacija kao sa Partizanom evenutalno može biti Atletiko Medeljin 90-ih, kada ga je don Pablo vodio. Drugi sličan primer ne postoji
