prilično je vidljivo, čak i košarkaškim laicima, da Zvezda igra bolju, organizovaniju, i održiviju košarku od Partizana.
Veliki komplimenti za Ivanovića, koji je stvarno zadržao taj jugoslovenski old school pristup, na koji se mnogi kače, a odavno su ga izgubili.
Sećam se kada je 2015. preuzeo reprezentaciju BiH za evropsko prvenstvo, motiv je bio da vodi reprezentaciju u kojoj će zajedno igrati Nurkić i Teletović. Na kraju, po BiH običaju, sve se raspada, problemi sa menadžerima, povredama, papirima, i na EP ne idu ni Juka ni Mirza, ceo koncept pada, Ivanović bez reči nastavlja i do kraja turnira ne pominje igrače koji su otpali. Gorda, Renfroe, Kikan i ostali, pošteno, do samog kraja, bez alibija, bez priče.
Ovo je prvi put da vidim nakon Duletovog Partizana da ekipa ima sistema koji je nezavisan od pojedinca, da se u sistem ubacuju novi igrači i da on ne gubi. I iskreno, držim to kao neku vrstu svoje pobede nad košarkaškim mejnstrimom
koji kaže da više ne može da se vodi klub u Evroligi na način kao 2008. Itetekako može. Kao što su nekada u sistem upadali Stevo Milošević i Žarko Rakočević na jednomesečne ugovore i radili posao, tako ga sad slično ili bolje rade Dalibor Ilić i Stefan Lazarević.
I to je uvek bio osnov mog besa upućenog prema Zvezdi i Partizanu, zašto pozicije 11 i 12 na rosteru moraju da se popunjavaju igračima od pola miliona, kada te uloge u dobrom sistemu mogu da odrađuju i prevkalifikovani KLS igrači. A bilo je morbidnih primera, uvek se setim prvog mandata Voltersa u Zvezdi kada je imao jednocifren broj minuta u EL, ili Dion Tompson, ili u Partizanu igrači poput Džejms Majkl Mekadua i Redžija Redinga u čuvenoj kovid sezoni kod Trinkija.
Da ne govorim o sadašnjim primerima.
To je bolesna izokrenutost kod navijača koji su ubeđeni da ne možeš ući u sezonu u Evroligi ako ti u rostetu nije 12 igrača sa prethodnim iskutvom igranja Evrolige.
U svakom slučaju, kod mene je sad u pitanju podvojena ličnost, oduševljen sam igračima i trenerom Zvezde koji su primer košarke kakvu ja volim i kakvu zagovaram, a opet, tu je i moja poslovična sportska mržnja prema Crvenoj zvezdi kao takvoj, a posebno prema jednom čoveku, prema kome negativan odnos nadilazi košarkaške motive, i ide daleko šire.
