Link

[shorty]

Il sam ja...il si ti...nesto nisam bas najbistriji trenutno,ali mi nista nije jasno 

Fratelo Popovic,sin generala Jova Popovica...a mozda mu je i Krsto Zrnov rodjak,cim je okacio ovaj klip na svom FB zidu prije 2 sata


Nemate ovlašćenje da vidite linkove. Registracija ili Prijava

[Deneb]

Zile ako uzme i KK kad m pusis, zovi i mene i ja cu

[Laki]

Zile ako uzme i KK kad m pusis, zovi i mene i ja cu

To je pravi Grobarski humor. 

[Фаул]

Drugovi grobari i partizanovci, nek nam je srecan rodjendan!


Mogao bi neko od forumaskih franjevaca da napise jedan govor 

[Фаул]

Srećan 70. rođendan, crno-bela familijo!

Fudbalski klub Partizan i JSD Partizan, danas slave 70 godina postojanja.
JSD Partizan spada u red najvećih sportskih društva u svetu, a po rezultatima, ostvarenjima i broju svojih vrhunskih sportista tokom proteklih 70 godina, verovatno je i jedno od najuspešnijih u sportskom svetu.
Kada pak, Fudbalski klub Partizan presabere svojih sedam decenija, onda zaista ima čime da se ponosi.
Osvojeno je 26 titula šampiona države, 12 puta bili smo pobednici Kupa, Srednjeevropski kup osvojen je 1978. godine, a 1966. bili drugi u Evropi. Partizan je odigrao prvi meč protiv Sportinga u istoriji Kupa šampiona, kada je ovo danas najprestižnije takmičenje tek osnovano 1955. godine, potom smo dvaput igrali u Ligi evropskih šampiona novog formata, a i 7 puta u Ligi evropske fudbalske federacije. Partizan je dao najviše reprezentativaca i ima najviše fudbalera koji su nastupili više od pedeset puta u državnom timu.
Najviše trenera u našoj Prvoj ligi godinama je iz redova Partizana, a desetak nacionalnih selekcija sa svih kontinenata, kao selektori, vodili su naši stručnjaci. Naši treneri su vodili i najelitnije klubove Evrope i sveta. Partizan ima i omladinsku fudbalsku školu koju je UEFA, uz Ajaksovu, proglasila za najbolju na kontinentu. Ovo je samo najuži spisak naših dostignuća na sportskom polju, a ukupna delatnost daleko prevazilazi ono što je samo na terenu sporta, iako to jeste naše glavno uporište.
Prve dane i mesece, prve korake i poduhvate Fudbalskog kluba Partizan, danas je gotovo nemoguće utvrditi, sem naslutiti po sećanjima nekoliko aktera tih događaja, koji su još među nama. Pisanih dokumenata o počecima gotovo i da nema. Zapisnika, ili makar beležaka, takođe. Ipak, može se vratiti film na te dane, iako je sve to dosta nepotpuno, a postoje izvesne nesaglasnosti u detaljima, što je i razumljivo, reč je o vremenu od pre sedam decenija.
Datum rođenja je 4. oktobar 1945. godine, a pripreme su trajale mesecima pre toga. Svetozar Vukmanović – Tempo, svojim nesravnjivim entuzijazmom, zalagao se da se pri Centralnom domu Jugoslovenske armije oformi fudbalski klub, a kasnije da se to širi i na ostale sportove, u kojima bi bili sportisti koji su u vojničkoj uniformi. Tako su istog dana kada i fudbalska sekcija, rođene one i za atletiku, šah, košarku i odbojku.
U leto 1945. godine u Beogradu je održavano svearmijsko prvenstvo, koje je okupilo i četiri stotine fudbalera. Među njima su bile i desetine poznatih igrača, pa i reprezentativaca pre početka Drugog svetskog rata, a koji su u to vreme bili u uniformi. Već tada je načinjen spisak najboljih. Kada je doneta odluka o osnivanju fudbalskog kluba, oni su već bili pozvani u Beograd i zajedno su trenirali.
Već na prvim utakmicama pokazalo se da snazi Partizana tada niko nije bio ravan. Na sedam sledećih utakmica dali su 45 golova, a nisu primili ni jedan. Živeli su u Centralnom domu armije, nosili uniforme i svako je imao redovna zaduženja. Bobek je, recimo, bio bibliotekar. Uz sve ostalo, oni su učestvovali i na omladinskim radnim akcijama na raščišćavanju ruševina i uređenju ulica. Uoči svojih utakmica išli su i po gradu lepili plakate kao najavu.
U tri meseca svoje prve godine, Partizanovi fudbaleri su odigrali i nekoliko internacionalnih utakmica. Dvadesetog oktobra, na godišnjicu oslobođenja Beograda, Partizan je izgubio od reprezentacije Praga sa 4:1, pred 7.000 gledalaca. Šestog decembra je doživeo i drugi poraz. Pobedu od 4:3 izvojevao je moskovski Dinamo. Još se nije završio ni prvi mesec od osnivanja, 28. oktobra 1945. Partizan je odigrao i svoju prvu utakmicu u inostranstvu – u Banskoj Bistrici pobedio je sa 3:1 reprezentaciju Slovačke vojske, a nekoliko dana kasnije pobedili su i reprezentaciju Banske Bistrice sa 4:1.
U jesen 1945. godine odigran je i prvi fudbalski turnir. U Beogradu su nastupile reprezentacije svih republika FNRJ, reprezentacija Vojvodine i ekipa Jugoslovenske armije. Pobedila je reprezentacija Srbije, koja je u finalu savladala tim Armije sa 1:0. Tako su proticali prvi dani i meseci, u redovnim treninzima, vojničkim aktivnostima, a bilo je naravno i vremena za šetnje i zabavu. Uveče bi grupno odlazili na korzo, a vreme za odlazak na spavanje bilo je određeno kao i u kasarnama. Vladala je izvanredna atmosfera, a to je uticalo da sve kompaktnije deluju i na fudbalskom terenu. Franjo Glazer, golman i trener, i Miroslav Brozović, bek i kapiten, bili su najveći autoriteti i nije bilo prigovora na njihove odluke.
Prvih pet godina postojanja Partizan je bio oslonjen na Jugoslovensku armiju i bio sekcija pri njenom Centralnom domu (CDJA). Od 1950. godine je samostalni klub u okviru Jugoslovenskog sportskog društva. Od tada Fudbalski klub ima potpunu samostalnost u sportsko-takmičarskom, organizacionom i materijalnom domenu.
Godine 1946. fudbaleri i ostali sportisti Partizana preseljeni su u barake na Šarenoj ćupriji u blizini Autokomande (kraj avalskog druma), gde je bilo sedište Partizanove fiskulturne škole. Njen prvi upravnik je bio Artur Takač.
Danas, naravno, nema nikakvog traga od nekadašnjeg sportskog naselja i Fiskulturne škole Partizana. Već tada je formirana standardna postava, ali redovno su nastupali i oni koji nisu počinjali utakmice, budući da su to sve bili susreti bez protokola i jasnih propozicija. Utakmicama je prisustvovalo sve više gledalaca, iako su gotovo jedine informacije bile po nekoliko plakata, ili još češće »glas glasu«.
Publika je već znala imena: Franjo Glazer, Bela Palfi, Ratko Čolić, Franjo Šoštarić, Zlatko Čajkovski, Aleksandar Atanacković, Silvester Šereš, Prvoslav Boba Mihajlović, Dragomir Marjanović, Momčilo Radunović, Stjepan Bobek, Milivoje Đurđević, Radislav Janjić, Stanislav Popesku, Miša Šijačić, Ivan Švaljek, Florijan Matekalo, Jovan Vratan, Franjo Rupnik, Josip Krnjić, Vladimir Čulik i Miroslav Brozović.
To je bio početak istorije našeg kluba…
Proslavljeni ratni komandant Petar Peko Dapčević, kasnije i jedan od predsednika Jugoslovenskog sportskog društva Partizan, a povodom pola veka od osnivanja, 1995. godine, u pismu kojim čestita jubilej, napisao je i kako je i gde rođena ideja, pa i odluka o osnivanju:
– Većina nas, mladih generala, koja je igrala i volela fudbal, okupili smo se i dogovorili da osnujemo fudbalski klub. Oko imena nije bilo natezanja: bili smo partizani, bilo je i najprirodnije da se naš klub zove Partizan. Na samom skupu, neformalno je predsedavao Svetozar Vukmanović – Tempo, bili su još prisutni Otmar Kreačić – Kultura, Vujica Gajinović, Ratko Čoče Vujović (bio je izabran za prvog predsednika 1950. kada je klub dobio prefiks FK), Konstantin Koča Popović, Mijalko Todorović – Plavi. Možda i još neko…
Ne mogu se setiti, sećanja blede… Ako je danas teško, ili gotovo nemoguće, utvrditi detalje, celina događanja, prvenstveno kao atmosfera, može se dosta jasno osetiti. Još se nije bila navršila ni godina od prestanka četvrtogodišnjeg ratnog užasa, u danima opšte oskudice, jedino čega je bilo u izobilju – bilo je poleta i nade. Na tim temeljima je građeno i JSD Partizan i njegova nesumnjiva osovina – fudbalski klub, koji je i do danas ostao magnet i duhovni i materijalni oslonac tog najbrojnijeg i najtrofejnijeg sportskog društva.
Godine 1950. desetog avgusta održana je osnivačka Skupština Sportskog društva JA Partizan, koja je, između ostalog, donela odluku da postojeće sekcije prerastu u klubove i da se istovremeno registruju i juniorske ekipe, iako je sekcija juniora krenula sa radom 1947. godine. Tog trenutka naš klub postaje FK Partizan, a maja 1953. godine doneta je odluka da FK Partizan ne bude više organizaciono vezan za JNA, već da kao i ostale sportske organizacije, pređe na sistem samostalnog finansiranja uz pomoć dotacija.
Partizan danas predstavlja društveno dobro Beograda. Apsolutno pripadanje Beogradu nije predstavljalo ograničenje da Partizan ima najširi krug simpatizera i prijatelja širom balkanskih prostora, a tu tezu nesumnjivo potvrđuje podatak da je Partizan oduvek bio najgledaniji gost. Sem što je beogradski, Partizan je i evropski – po shvatanju fudbala, organizaciji, pa sve više i po takmičarskom rangu. Fudbalski klub Partizan nije samo sportski pogon, čije je liderstvo poslednjih petnaest godina van svake sumnje, već i ozbiljan poslovni sistem na koji se gleda sa respektom i sarađuje s poverenjem. Etička načela i olimpijski duh preneo se sa terena i na sve segmente delatnosti i života, pa se naše ime izgovara s poštovanjem, a ozbiljne firme nas žele kao partnera.
I danas, kada sa ponosom govorimo o svojoj prošlosti, sa podjednakim mirom i sigurnošću gledamo i na budućnost. I do sada smo pokazali visok stepen vitalnosti i preciznog predviđanja, koje je svojstveno savremenom načinu rada i razmišljanja. I sada imamo jasan pogled u budućnost i u sklopu toga imamo viziju šta hoćemo, i šta možemo.
Uz Partizan idu i emocije…

[Ajkula]

srecan vam rodjendan i da u sledecih 70 osvojite titula koliko i u prethodnih 70.

[VolimPFC]

srecan vam rodjendan i da u sledecih 70 osvojite titula koliko i u prethodnih 70.

Iskusno, iskusno... 


Jedno vrijeme je sve mirisalo na to da ćemo ovaj 70. rođendan dočekati u raspoloženju kao i onaj 60. za vrijeme bojkota.   Međutim, da to bude u znatno vedrijoj atmosferi, pobrinuli su se naši fudbaleri, sa, već sada možemo reći, najuspješnijom Evropskom sezonom u poslednjih nekoliko decenija. 
Ostaje veliki žal što na ovaj dan, u klubu više nije ikona košarkaškog kluba i jedan od najvećih branitelja(domobrana  ) našeg JSD, gospodin Duško Vujošević.   

Da ne dužim... Srećan ti rođeandan, MOJ PARTIZANE! 

[Фаул]

U poslednjih nekoliko decenija? Pa nece biti bas. 2003-2004-2005 su najbolje tri godine sto se evrope tice i tako ce ostati dok ne prezimimo opet.


FK se nije promijenio ama ni za dlaku u odnosu na taj period prije 10 godina. Sve je isto, rezultati poneke godine naidju cisto zbog vjerovatnoce (kao 2010. recimo) a nikako zbog dobrog rada u klubu koji je ostao na zalost zaglavljen tamo nedje dje su se nazirale bar konture nekog sistematskog rada u Partizanu Zarka Zecevica od prije 15-20 godina.


Sa druge strane, KK je po prvi put u ozbiljnoj krizi u ovom milenijumu. Nije me strah neuspjeha ili mladih i novih ljudi u klubu. Radili smo ovakve restarte i ranije. Medjutim, sad imam nekako osjecaj da cemo se zadovoljiti sa tim da budemo prosjecan klub. To KK Partizan nije bio niti smije biti. Sve i da nista korisno nije uradio za Partizan,Vujosevicu se treba podici spomenik zbog toga sto nam je napumpao samopouzdanje i u navijacke,pa igracke i rukovodstvene zile ubrizgao tu misao da trebamo i moramo biti najbolji i nista drugo osim tog stremljenja ka vrhu.


Kako silazimo po popularnosti sportova,stanje je sve gore i gore. Vaterpolo stara prica, mladi,talentovani i bez para. Rukomet i odbojka - zivotarenje. Pojedinacne sportove ne pratim, iako smo tu vazda odlicno stajali. Jedino mi je zao sto se projekat hokejaskog kluba raspao,ali sta ces.


Sve u svemu,mogli bi lagano u privatizacije. Nadam se da cemo 80. rodjendan docekati sa nekim vidom kontrolisanog privatnog vlasnistva. Fudbalski klub u tom slucaju mozda cak i sa novim stadionom (mada nije nuzno), a kosarkaski,eh,pusti snovi,sa svojom halom,koju bi koristili i RK i OK.

[VolimPFC]

Zaboravih poptuno sezonu 04/05.   




Ali brat Bugarin najavljuje da će ova biti uspješnija. 

[Фаул]

Uhvatih zadnjih 25 minuta programa na RTS.


Predstava bezveze,kao da je za djecu namijenjena, a upadi grupe JNA, prozivanje Mijata i Sale na bini 

Ipak,najupecatljivija slika je kad rezija okrene kameru na lozu...jedan pored drugog:

Tomislav,Dule,Rasim,Dacic...a iza njih Zarko...  sunce li ti jebem zarko kakva ekipa 

[Blefer]

Zeka iz pozadine

[Laki]

Uhvatih zadnjih 25 minuta programa na RTS.


Predstava bezveze,kao da je za djecu namijenjena, a upadi grupe JNA, prozivanje Mijata i Sale na bini 

Ipak,najupecatljivija slika je kad rezija okrene kameru na lozu...jedan pored drugog:

Tomislav,Dule,Rasim,Dacic...a iza njih Zarko...  sunce li ti jebem zarko kakva ekipa 

Ukusi su različiti.

Predstava je bila odlična. Ejdus, Gangula i mali Bjela su odradili fenomenalno. Momenat kada se spominjala Manceova smrt je najemotivniji deo predstave.

Druga stvar je što su se u publici našli raznorazni skotovi.

[Фаул]

Ja nisam puno gledao pa ostavljam ogradu...

Okacite link kad bude na jutjub.

[VolimPFC]

Nemate ovlašćenje da vidite linkove. <a href="http://www.sportski-forum.com/index.php?action=register">Registracija</a>&nbsp;ili&nbsp;<a href="http://www.sportski-forum.com/index.php?action=login">Prijava</a>


Nemate ovlašćenje da vidite linkove. <a href="http://www.sportski-forum.com/index.php?action=register">Registracija</a>&nbsp;ili&nbsp;<a href="http://www.sportski-forum.com/index.php?action=login">Prijava</a>


Nemate ovlašćenje da vidite linkove. <a href="http://www.sportski-forum.com/index.php?action=register">Registracija</a>&nbsp;ili&nbsp;<a href="http://www.sportski-forum.com/index.php?action=login">Prijava</a>

[VolimPFC]

Vučelić umjesto Duleta.