mislim da bi najveća zabluda sada bila davati neke velike zasluge Mihajloviću za ovaj pomak u igri.
Momci su pokazali svoj individualni kvalitet, i uz prilično lošu Hrvatsku ovo nije bila neka senzacionalna igra. Mihajlović je egomanijak, čovek koji se i dalje provlači po žutoj štampi, bruka se nespretnim komentarima o nefudbaslim stvarima, i dalje luta u izboru igrača, nije iskristalisao nikakav stil igre niti način vođenja utakmice.
Sve u svemu, mislim da je nedorastao ovoj situaciji.
Uz promene u savezu valjalo bi da dođe i nova ličnost na klupi.
Moji neki favoriti za tu funkciju su ljudi koji su trenerski zanat pekli daleko od Srbije. Imam veliku averziju prema našim bivšim velikim igračima koji svoje ime ulažu u trenersku karijeru. Izuzetak bi možda bio Đukić, ali on je sada nedostupan. Jokanović, Drulović, Siniša... Ne, bar ne još 10 godina, dok u javnosti ne postanu TRENERI, a ne samo BIVŠI IGRAČI.
Posebnu nenaklonost gajim prema JSL talogu, Milinković, Bekvalac, Dostanić itd, gazdinim poslušnicima koji idu od kluba do kluba i rotiraju se, svaki sa po 7-8 istih imena u CV-u. U tu grupu ubrajam i one koji su sticajem okolnosti avanzovali, ali i dalje su stručno gledajući deo tog taloga (Milovan Rajevac, Plavi Stevanović, Ivan Jovanović, Simo Krunić...). Sve sami def. specijalisti koji na krilima jedne generacije koja zna da pobeđuje na utakmicama od 0-1 golova naprave ime, a posle se izgube.
Da ne ostane samo na pljuvanju, izbaciću par svojih kandidata. Muslin mi je prvi izbor već 10-ak godina, volim ljude koji pokažu stav i suprostave se sistemu, čak i na svoju štetu. Uz to, kroz karijeru je imao sasvim dobre rezultate. Slično je i sa Grofom Božovićem, tačno je da je inostranu karijeru gradio samo u Rusiji, ali to je poslednjih 7-8 godina hozbiljna liga i nije lako opstati tamo. Od nekih igrača koje poznajem iz prve ruke sam čuo puno pozitivnih stvari o njemu.
Pored toga, ima i par hazarderskih rešenja.
Željko Buvač - tačno je da je čovek postao poznat tek nakon eksplozije Borusije, ali mislim da on nije one hit wonder. Već godinama je pomoćnik Klopu, radi u istom sistemu, forsira se određen stil igre kome se igrači prilagođavaju. Nekoliko godina unazad ima pozive Bundesligaša srednje klase (Hofenhajm, Nirnberg, Frajburg) za mesto glavnog trenera ali ih odbija. Možda je reprezentacija Srbije poziv koji se ne odbija? Posebna pogodnost je činjenica da Srbija ima generaciju mladih fudbalera koji bi mogli igrati brz i atraktivan fudbal na tragu Dortmunda, jer mora se priznati da Lazar, Đuričić i još par igrača u manevru koncepcijski izgledaju puno drugačije nego npr. generacija 2006 (Vukić, Stanković, P. Đorđević) koja je rezultatski efikasan fudbal mogla igrati samo pod Petkovićem i JSL sporim sistemom fudbala.
Takođe, pozitivna stvar je što je Buvač stasao van naše trenerske škole, i što bi uz eventualnu podršku saveza mogao ostati van ovih novinarsko-trenersko-menadžerskih kombinacija kojima robuje Siniša.
Rešenje jeste malo rizično, ali sama pomisao da igra Srbije izgleda kao ona Dortmundova navodi me da podržavam ovu varijantu.
Od ostalih opcija, zanimljivo je pomenuti Nebojšu Gudelja, čovek koji se posle dugo godina rada u nižim ligama Holandije probio do prve lige i do klupe NAC Brede... To je sve naravno prerano, ali valja ga imati u nekim daljim planovima...
Još jednom, nekako imam daleko veće poverenje u čoveka koji dugo radi svoj posao i kreće od dna nego od skupog imena koji na račun svoje uspešne igračke karijere preskače stepenice u razvoju i odmah dobija glavni posao u ruke.
