GTR nastavlja da mi ulepsava zivot.. Kad sam danas procitao tekst o Borhesu i Moci Vukoticu, smejao sam se sat vremena.. Strucnjak koji ovo pise definitivno je Bog licno..
Evo teksta, bez slike Vukotica i Borhesa, dva velikana svog posla..
Grobarski trash romantizam
Borhes i Momčilo Vukotić raspravljaju o kružnoj prirodi vremena i prave prve skice za lirski esej 'Dva Borhesa', pred gostovanje Partizana Slobodi iz Tuzle.
Na fotografiji , godina je 1977, Borhes razgovora sa Mocom Vukotićem. Dva dobro kadrirana profila. Moca gleda pravo u Borhesove oči. I Borhes gleda pravo u oči Vukotića. Na toj fotografiji vidi se da u ovom dijalogu funkcioniše neka prisnost višeg reda. Borhes i Moca "uvode sjaj bića u razgovor očiju".
I evo, moram da preskočim o čemu su sve Borhes i Moca Vukotić razgovarali (o mačku Bepu i Kiplingu, o Pinočeu i kući za masažu, o Hajneu, o tome da li je Vasović na Hejselu '66 trebalo da pravi prekršaj ili da po cenu večnog gubiničkog i mazohističkog kluba utaba filozofiju fer pleja u Partizanovu fudbalsku filozofiju, o tangu i milongi, o De Kvinsiju i predgrađu Palermo) – jer žurim do Mileta Kosa koji je pročitao u "Njujorkeru" jedan Borhesov intervju. Pa ne može da veruje da Borhes nikada nije bio na fudbalskoj utakmici i da ga ne interesuju ni "Boka" ni "River", ni Kempes ni Menoti, ni ovaj mladi as, mladi bog Dijego Maradona. Borhes veli da nije tačno da nije bio ni na jednoj utakmici. Bio je na utakmici Argentina–Urugvaj, ali je napustio stadion posle pola sata. Veli da mu je bilo užasno dosadno.
