prva stvar, da se osvrnemo na tri selekcije koje su završile takmičenja do sada. Prvo je bilo svetsko U-19, i može se reći da je blago razočarenje.
Selekciju 06 godišta dobio je Vule Avdalović, i imao je solidan tim, Savo Drezgić, Andrej Kostić, Aleksa Dimitrijević i ostali su jaka generacija, imaju srebro sa EP prošle godine, Kostić je među najboljim bekovima svoje generacije, Drezgić intrigantni floor general, ali jednostavno, nije im se dalo. Plus, ostali su bez Mitra Bošnjakovića koji je dugo ostao sa Partizanom zbog razvučene završnice KLS, i bez Ognjena Radošića koji dve godine uzastopno volšebno propušta reprezentativna takmičenja bez nekog objašnjenja. Ovog leta je potpisao za Zvezdu pa se ne može reći da ima neke probleme sa strukturama, ali dečko je odličan levoruki kombo, imao je dosta minutaže prošle sezone u Igokei, stvarno mi je čudno da on nije bio u 12. Sve u svemu, ocena 3
Onda je usledilo EP U20, gde je našu generaciju dobio Malina Marinović. E sad, bitno je reći da već dugo godina U20 nema neki značaj jer ga standardno propuštaju najbolji igrači koji su ili već etablirani seniori, ili igraju letnju ligu u SAD. Tako od naših igrača u tom timu nisu bili Nikola Topić, Bogoljub Marković, Filip Jović i Asim Đulović, bez dileme najbolji predstavnici ove generacije. Na kraju, zauzeto je 4. mesto, Pavle Nikolić je član idealne petorke, još par igrača je nagovestilo da mogu imati solidne karijerice, sasvim pristojno. Ocena 4.
E sad, dolazimo do ključnog momenta, onog što je završeno juče. U18 takmičenje je već godinama biser FIBA leta, i takmičenje koje standardno igraju najbolji. Dok u U20 fali puno najboljih igrača, a U16 nije toliko reprezentativno jer ima dosta akceleranata koji igraju na račun veličine, U18 je neka vrsta savršenog prikazivanja talenata u punoj snazi i punom kapacitetu. Nove strukture našeg saveza su prepoznale da imamo fantastičnu generaciju, godinama se već 07 hajpuje kao vrhunski tim, možda ne po tome da ima nekog uber talenta ranga Bogdan Jokić itd, ali po širini, možda i najjača naša generacija još od 87. Savez je dobio organizaciju, stavio turnir u Beograd, i tim dao Saši Nikitoviću.
Prva stvar, malo benignija, izbor domaćina. Potpuno nelogično je odabran Beograd i Arena, jer se ti under turniri uglavnom igraju u manjim gradovima i manjim halama, jer nerealno je očekivati da dođe 20.000 ljudi da gleda decu. Beograd je zasićen sadržajima, i akturelnim dešavanjima, i stvarno naši dečaci gotovo da nisu imali domaći teren. Pre dve godine domaćin je bio Niš, i generacija 05 je na krilima fantastične atmosfere uzela zlato. Evo za primer, poslednji domaćini UNDER takmičenja su Tampere, Niš, Izmir, Volos, Bratislava, Samsun, Konja, Liepaja, Vroclav, Mec, Pirgos, Heraklion, Skoplje, Novi Sad, Udine, Podgorica, Radom, Bar, Kijeti, Heraklion... Da ne nabrajamo dalje. Ipak, naš savez je u generaciji 07 video savršenu priliku za promociju, zlato je bilo već ubeleženo, i Beograd i Arena su trebali biti samo krunski dragulj u svemu tome.
Drugi, još veći problem je izbor selektora. Možemo do jutra da se igramo političke korektnosti, ali dobro je dokumentovano i na ovom fforumu šta ja mislim o Nebojši Čoviću, i njegovim taksativnim nepočinstvima i lažima since 1995. I juniorska i kadetska reprezentacija su dobile trenere iz FMP sistema, Sašu Nikitovića i Stevu Mijovića, i najbolje da se igramo sad slučajnosti. Nikitovića ne poznajem, ali manje više kruže priče da već decenijama ima jaka leđa, i vrlo često upada u stručne štabove jakih imena. Bio je i kod Duleta u Partizanu, i kod Dude u reprezentaciji, ali onaj, što bi u Americi rekli, "second row Joe", onaj iz stručnog štaba što je klupa iza glavnih.
Ja ne kažem, možda je on dobar za tu neku ulogu pomoćnika, motivatora, dodavača lopte itd, ali ne postoji nijedna stavka u CV-u kojom bi nagovestio da je zaslužio šansu kao glavni trener. Jučerašnji skandalozni raspad naših dečaka u četvrtfinalu je valjda pečat na celu njegovu karijeru. U nekoj konačnoj crti je nebitno, mnogi od naših igrača će već predstojeće sezone dobiti ulogu u ABA, kao što su Pavle Bačko, Ognjen Srzentić, Pepi Radović itd... ali ostaje velika mrlja da su poniženi od, za dve klase slabijeg tima.
Uglavnom, megalomanski sebični projekat Nebojše Čovića je nekako, zbog karme i ostao sakat. Iz pouzdanih izvora znam da je jedan od kandidata za domaćina bio i Čačak, koji bi ponudio Borčevu halu za završnice i sjajne lokalne manje dvorane privatnih klubova Mladost Atenica i Čačak 94, ali naravno, ovaj "zicer" je morao u Beograd.
Od ostalih projekata Nebojše Čovića koji nemaju baš dobru perspektivu je i ovaj uber sramotni obrt od 180 stepeni i insistiranje o povratku u domaće lige 20 godina kasnije, ali to je posebna tema, o kojoj mogu možda nekom drugom prilikom.
Što se tiče seniora, nema se šta dodati, ovo je punokrvna moćna repreznetacija koja je dobila i iskustvo i usputne ožiljke, tako da stvarno ne treba da se stidimo i da krijemo da se napada zlato. I raniji sakati sastavi su bili tu, na korak do, tako da pošteno je reći da su ovi možda i favoriti broj 1. Samo da imamo i malo sreće sa povredama koje su nam direktno odnele zlata recimo 2017 i 2023.
