Pero Antić za MOZZART: Jednom Cigan, zauvek Cigan!17.01.2012. 12:59 | MOZZART SportSvako ko ga poznaje, mora da ga voli... Oni koji nemaju tu privilegiju, možda misle da je malo uvrnut, jer na prvi pogled deluje dosta nadrndano, onako veliki, krupan, ćelav i sav istetoviran...
Delije su ga obožavale, baš zbog tog adrenalina koji ubrizgava, zbog te ludačke energije kojom zrači. Dobrodošli u svet Petra Antića, najboljeg Makedonca pod obručima, prvotimca Olimpijakosa i iskrenog zaljubljenika u Crvenu zvezdu, čija vrata otvara samo za MOZZART Sport!
Kako ti je u Atini? Da li ti posle Rusije prija grčka klima?
"Odlično je, klima je sasvim drugačija, a ova grčka mi, naravno, mnogo više odgovara od ruske... Smrzavao sam se u prethodne tri godine, u septembru gazio po snegu, a sada s terase gledam ljude kako se kupaju. Najzad mi je i kuća blizu, za čas sam do Skoplja, pa se ne žalim. Dok sam igrao za AEK, živeo sam četiri godine u Atini, tada kod OAKA sportskog kompleksa, a danas sam na Glifadi. Ovde je toplo, lepo se živi, nema krize... A-ha-ha."
Kako je u Olimpijakosu?
"Sve je super, poznajem skoro sve igrače, pa mi je bilo lako da se adaptiram na novu sredinu. Došao sam u Olimpijakos najviše zbog Dušana Ivkovića i Evrolige. Inače, slobodno možeš da primetiš da su mi posle AEK-a svi klubovi bili crveno-beli - Crvena zvezda, Lukoil, Lokomotiva Rostov, Spartak Sankt Peterburg i sada Olimpijakos."
I, je l' Duda strog?
"Pazi, ovde je drugačije u odnosu na sve klubove u kojima sam igrao, a nije ih bilo malo. Kod Dude postoji sistem, ti jednostavno moraš da mu se prilagodiš. Nije važno ko je ubacio koliko poena i ko je koliko minuta igrao, bitna je samo pobeda. A da li je strog, to vi znate bolje od mene... Ima svoje 'minute', ali ima pravo da nam kaže bilo šta, jer je to za naše dobro."
Letos ste vi Makedonci bili prava senzacija na Evropskog prvenstva u Litvaniji, stigli ste kao totalni autsajderi do polufinala i na kraju vam je zamalo izmakla bronzana medalja. Šta sada milsiš o tome?
"Bilo je to neverovatno leto, najluđe u mojoj karijeri. Na startu Evropskog prvenstva u Litvaniji smo izgubili od Crne Gore, koja posle više nikoga nije pobedila. Odmah su krenuli da nas pljuju kvazi navijači, radio je tipičan balkanski mentalitet. Tako smo dobili motiv da se dokažemo, da pokažemo da možemo svakog da pobedimo. Čak je pred utakmicu sa Špancima i Pau Gasol znao sva imena makedonskih reprezentativaca, kao da su nas se pribojavali. Imali smo dobru atmosferu, pokazali smo da hemija može da pobedi i velike pare i velike zvezde."
Kako ste uopšte uspeli da stignete do polufinala?
"Svi smo bili kao jedan i bilo nam je jako zabavno. U timu nije bilo naduvanih zvezda. Bo Mekejleb je rekao da ubuduće želi svakog leta da dođe prvi na pripreme reprezentacije Makedonije... Ej, pa to nema nijedna druga ekipa! Još nam se i zahvaljivao što ga poštujemo. On je od strane države proglašen najpopularnijim sportistom u Makedoniji, a mene su izabrali za sportistu godine. Bio sam najstariji u ekipi, ali mi je izuzetno drago što smo postigli takav uspeh zbog mlađih igrača. Prošlog leta, kada smo igrali kvalifikacije za EP, samo je jedan reprezentativac imao ugovor, a sada, tokom šampionata u Litvaniji, samo smo trener Marin Dokuzovski i ja bili bez ugovora. A naše igrače su zvali i Armani i mnogi veliki klubovi, ali su momci već imali ugovore. Sada imamo novi cilj, hoćemo na Olimpijske igre u London, preko kvalifikacija u Venecueli."
Na skoro svakom izboru za mis najbolje su bile ribe iz Venecuele...
"Ne znam, ja tamo idem da igram košarku, a i porodičan sam čovek."
Kako su vas dočekali u Skoplju?
"Kad smo sleteli na pistu, moj sin Luka mi je potrčao u zagrljaj, neko je to uslikao i ta slika je proglašena za fotografiju godine. Već na aerodromu je bilo pet-šest hiljada ljudi, dočekali su nas i svi ministri, kompletan državni vrh, vlast i opozicija zajedno... Vozili smo se u otvorenom dabl-dekeru do glavnog trga u Skoplju, onako kao NBA šampioni. Ljudi su bili na prozorima, mahali nam i pevali, niko tog dana nije radio, ni prodavnice, ni firme, ni bolnice... I danas, kada se iznerviram zbog nečega, pustim taj snimak s Jutjuba i odmah se oraspoložim."
Dobro, a zezanje u Olimpijakosu?
"Strogo na nacionalnoj osnovi: srpsko-makedonsko-grčkoj. Svakodnevno se zezamo na tu temu... Kada idemo na put i kada je u busu mir i tišina, ja počnem: 'Šta hoćete vi Grci, ne volite Makedonce'. Naravno, sve je to samo sprdnja, zajebancija..."
Da pogađamo s kim se družiš?
"Najviše s Markom Kešeljom, ali i sa Spanulisom i ostalima. Svi momci su ekstra."
Kad si poslednji put ušao u more?
"Negde u septembru, kada sam došao u Atinu. Inače, plaža mi je preko parkinga, maltene živim na plaži."
Gde izlazite?
"Ne izlazimo nigde, mi smo veliki profesionalci. Strogo šetnja, kafica, iako je ja ne pijem, ali pije Kešelj. Ponekad, kada pobedimo pa sutradan imamo slobodno, odemo na buzuki, koji ja mnogo volim. E, tamo bude ludilo..."
Koliko imaš tetovaža?
"Imam ih dosta, 11 ili 12, to mi je hobi... Imam i neke nove, a uskoro ću sve da ih spojim u dve velike, da napravim 'rukave'. Sigurno da će jedna od onih koje planiram da uradim biti i grb Crvene zvezde. Znaš koliko volim Zvezdu... Jednom cigan, zauvek cigan! Stvarno sam veliki navijač najvećeg srpskog kluba. Kako sam se samo osećao kada sam sa 16 godina u dresu Rabotničkog debitovao u seniorskoj konkurenciji, i to baš protiv moje Zvezde. Sećam se da su u crveno-belom tada igrali Radmanović, Topić, Rakočević, koji su mi, maltene, bili idoli... Trener me je ubacio poslednja tri minuta, izbezumio sam se, nisam znao gde trčim, gde je levo... Otkad znam za sebe, uvek kada čujem 'Zvezda', to me vuče više od svega."
Primer je ponuda Kindera…
"Da, bravo! Kada sam dolazio na Mali Kalemegdan, zvao me je Kinder iz Bolonje i ponudio duplo više para. Međutim, dao sam reč treneru Draganu Šakoti, a i želeo sam više od svega da zaigram za Zvezdu."
Da li pratiš šta se dešava u Zvezdi?
"Normalno! Stalno sam na vezi s Vukom Radivojevićem, Milanom Gurovićem, drugarom Pecom... Rezultati u Jadranskoj ligi su im slabiji od očekivanih, a smatram da ta liga uopšte nije toliko jaka jer ima nekoliko divljih ekipa. Izgubili su neke utakmice totalno glupo, ja sam se nervirao kao da sam još u klubu. Poludeo sam kada su u derbiju pukli 20 razlike, pa nisu toliko slabiji od Partizana..."
Kakvi su navijači Olimpijakosa?
"Ako pričamo o navijačima u Srbiji i Grčkoj, situacija je slična... Ovde nas, osim protiv Panatinaikosa i u Evroligi, gleda po dve-tri hiljade ljudi, što i nije baš nešto. U Grčkoj je atmosfera poslednjih godina dosta slabija. Sećam se kada sam 2001. sa AEK-om uzeo titulu, to je bilo ludilo. Ipak, nigde nije kao kad proključa pun crveno-beli Pionir... Crvena zvezda ima najbolje navijače!"
Kad ćeš ponovo u Beograd, pošto si često ovde?
"Tu sam svakog leta, kad god imam slobodno. Grčki plej-of bi trebalo da se završi sredinom maja, pa sam baš razgovarao s Kešeljom da bismo mogli da potpišemo za Zvezdu pred plej-of, uzmemo titulu i završimo karijeru. A-ha-ha... Ma da ti kažem, da imaju normalne i stabilne finansije, ja bih godinama nosio crveno-beli dres i živeo u Beogradu, ne bih se nigde selio... U svakom slučaju, stižem na finale plej-ofa i biću u prvim borbenim redovima."
Misliš da će Zvezda stići do finala?
"Hoće, osećam to... Ima Kari Pešić neku magiju."
