@ ramkenjsE, super. Hvala ti na brizi. Nadam se da je iskreno s tvoje strane.
Ipak, dužan sam, kao stariji i iskusniji (forumaš), da ti objasnim nešto u vezi foumaškog bon-tona. Aluzije na tvoju "vukovu diplomu" i "zamrznute studije" potiču
isključivo od tebe, odn. tvojih komentara. Ništa tu nema izmišljeno. S druge strane, tvoja opaska o meni kao "uličnom" sviraču je pokušaj da se bude, valjda, sarkastičan ili maliciozan, šta li? Jer ja ulicu nikada nisam spomenuo. Nigde.
No (manje više očekivano) u tom svom pokušaju si opet promašio ceo fudbal. Uprkos želji da mi, kao, spustiš -
opet si mi dao veliki
kompliment! Neverovatno, ali istinito ! Štaviše, udelio si mi kompliment koji ja, iskren da budem, ne zaslužujem. Jer, "ulični svirači" koji sviraju u ovom mega-gradu su žestoke kajle kojima ja ne mogu ni cipele da čistim! Ti bi se smrzo kad bi čuo bilo kojeg gitaristu, klavijaturistu, violinistu ili pevača sa neke njujorške ulice ili iz podzemne železnice. To su muzičari kakve recimo, Beograd, neće nikada čuti - osim, možda, na džez festivalu ili na BEMUS-u ! Kamo lepe sreće da i ja mogu da prašim na Times Square-u, ili na Broadway Junction-u! Ali, na moju žalost, ne može tek svako ovde da otvori svoje kuferče, izvadi instrument i počne da gudi. Postoji neki red. Što znači da moraš prvo da prodješ
AUDICIJU (a svake godine se na istu prijavi preko 500 vrhunskih muzičara sa svih kontinenata!), pa tek onda, ako se dopadneš gradskom žiriju (u kojem, opet, sede umetnici koji imaju iza sebe nebrojeno mnogo koncerata i snimljenih CDa), dobijaš dozvolu na kojoj uredno piše gde tačno i koliko dugo smeš da sviraš! Frka! Ali, neka je. Baš zato je neopisivi
plaisir sići, recimo, u podzemnu i odslušati vrhunski kvintet - gaće da ti spadnu
!
Ahhh,
asocijacije ... Podsetih se sada davnih dana kada je izvestan momak iz Novog Beograda boravio ovde i živeo od sviranja harmonike na Union Square stanici metroa. Sprijateljili smo se, a ja sam, pod predrasudom da se on jadan muči svirajući u metrou, znao često da ga pozovem u naš stan na klopu. Razmišljao sam, gre'ota je da dečko troši teško zaradjeni sitniš na sendviče i kafu kad već moja (bivša) i ja kuvamo gurmanski ručak. Tako smo se upoznali i sprijateljili, a momak je kod nas boravio barem jednom nedeljno. Pošto je bio i veliki ciganin uvek smo imali o čemu da brbljamo
. Da skratim priču. Dotični zemljak je za samo godinu dana "uličnog sviranja" zaradio toliko keša da je bez razmišljanja doneo odluku da se vrati u SFRJ i
otkupi deo vlasništva u jednoj poznatoj slovenačkoj firmi! Nakon toga, u roku od 10ak godina je postao
milioner, pa je u jednom trenutku uleteo sa velikom lovom u KK CZ čiji je predsednik potom postao! Dakako, reč je o Slobodanu Vučićeviću. A, vidiš, ja sam ga smatrao za "sirotog
uličnog muzičara"! Kako sam se ljuto prevario! Ali mi je i te kako drago zbog toga. Tačnije, zbog njega, jer je bio zaista retko fin i lepo vaspitan momak, pa još iz mog grada. Btw, zaista je sjajno svirao armuniku.
Poput tebe i on je bio "zamrznuo" fakultetske studije da bi se posvetio nečem mnogo unosnijem u čemu je i uspeo. I to kako!
Ja iskreno i tebi želim da podješ istim putem. Najiskrenije, veruj mi. Fali ti još samo to kućno vaspitanje koje je Sloba imao na tone. Možda nešto i naučiš iz njegovog primera?
Za početak, nadam se da si naučio svu relativnost značenja sintagme, "ulični svirač".
