Napokon imamo selektora sa mudima da protiv favorita izađe sa dva napadača. Jeste da to nije funkcionisalo kako je zamišljeno i jeste da su Vlahović i Mitrović sličan tip napadača, ali meni je bitna ideja i mentalitet koji iza te ideje stoji. I ako ni zbog čega drugog samo zbog toga nismo zaslužili da izgubimo.
Ono što se videlo protiv Irske sada je protiv neuporedivo jačeg protivnika znatno izraženije. Prvo, golman. Ne uliva sigurnost, pravi greške, bespotrebno izleće. Mislim da je vreme za Rajkovića. Drugo, odbrana. I Pavlović i, za divno čudo, Stefan Mitrović, odigrali su na veoma visokom nivou. Ali šta vredi kada je Milenković igrao očajno. A kada su tri pozadi dovoljno je da jedan kiksa, to je kao tronožac, nema tu pokrivanja. Jasno je da Milenkoviću više leži formacija sa četiri iza. Takav je uostalom bio i Vidić, setimo se kada je prešao u Italiju na šta je to ličilo. I tako smo došli u situaciju da ispadnemo tolike budale dva puta da nam pored tri solitera u odbrani glavom daje golove onaj pikavac Žota. A moj je utisak da u prvom poluvremenu nismo bili lošiji protivnik, pogotovo ne za dva gola razlike. U poluvremenu Piksi vuče potez koji je rešio meč: uvodi Radonjića umesto Vlahovića. Podsetio me na neke igre iz Zvezde. Trčao je kao navijen, svuda ga je bilo, pravio je njihovog beka budalom kako je stigao, živog nisu mogli da ga nahvataju. Sjajna partija. Dali smo gol na samom startu drugog poluvremena. I drago mi je da je to bio baš Mitrović, momak je to u potpunosti zaslužio. Tim pre što je tim golom oborio višedecenijski rekord Stjepana Bobeka. Već je postigao 39 golova za reprezentaciju a ima tek, koliko, 26, 27 godina....kapa dole. A onda je usledila kontra posle koje sam se zapitao šta je bre ovo, jel ja to gledam Srbiju?! U pet dodira coast-to-coast do gola Kostića sa sve antologijskom dijagonalom SMS-a (koji se do tada nije video)! Strašna akcija. Pred kraj smo malo crkli, Portugalci su imali dve šanse, obe iz naše gluposti i neoprostivog pada koncentracije. Žao mi je što će ova druga zaseniti sve dobro što smo napravili jer, zaboga, nije sviran čist gol Ronaldu. Naravno da je bio gol, i naravno da je Dmitrović papan. Ali to ne opravdava ponašanje ove primadone. Kao sedmogodišnji klinac u školskom dvorištu pa se naljuti i uzme svoju loptu jer mu nije po volji pa ne može da se igra. Glumatanje, prekidanje utakmice, bacanje kapitenske trake, odlazak u svlačionicu....teška seljačina. Žali bože nebeskog talenta i znanja kada je sitna duša i primitivna ličnost. Zbog toga se onaj zli deo mene raduje što se to baš njemu dogodilo. Tim pre što se celu utakmicu nije ni video. Pre nepune dve godine na istom terenu samo na drugom golu dao je gol koji je rešio utakmicu iz čistog ofsajda, čega je i sam bio vrlo svestan. Da razne druge golove u dresu Reala ne pominjem. Zato i jeste i biće samo lažni Ronaldo. Jedan od najboljih u istoriji ali ljudska nula.
Odigrali smo dobru utakmicu i uzeli vredan bod, rekao bih potpuno zasluženo. Da su svi bili na nivou možda smo mogli i do pobede. Ali bilo je problema. Lazović se recimo video nije, do gola ni SMS. A Tadić, koliki god majstor bio, ne može sam. Sve u svemu, ova postavka i ova igra obećavaju. Posle ko zna koliko vremena nestrpljivo čekam utakmicu reprezentacije. A igramo već sutra, protiv Azera, tamo. Valjda je Gurban Gurbanov završio karijeru.
