najbizarnije od svega je što u Srbiji niko ne planira da igra u postavi 3 -5 -2, klubovi su operisani od bilo kakvog oblika tih modernih ofanzivnih verzija. Na neki način, mi ne znamo odškolovati igrače za to, i jedini razlog zašto ovo igramo je što su Lazović i Kostić to počeli igrati u svojim klubovima, a od dolaska u Poljsku i Mladenović.
Sećam se da je Stanković na poslednjem derbiju pokušao sa tom formacijom, i prvo poluvreme je bilo katastrofalno, na sreću Zvezde Suma je morao izaći u 13. minutu inače moglo je biti svašta, Eraković i Milunović su se sudarali u liniji poput naših protiv Portugala.
Naravno, ključ je u ovim bočnim igračima, na njima leži najveća odgovornost, jer pokrivaju svih 100 metara svoje zone.
Uz dužno poštovanje Lazoviću, Ristiću, Kostiću, Mladenoviću, oni su 2-3 klase ispod najboljih igrača na svetu na ovim pozicijama, i mi ovako ne možemo daleko stići. Ali da je ovo trenutno najbolja opcija, bez dileme jeste. Srbija trenutno nije u pogonu da napada neke ozbiljne rezultate, već da pokuša uhvatiti ikakav kontinuitet stabilnih igara, bez epskih raspada kakve znamo imati.
