Јуче сам просто уживао гледајући утакмицу Милан - Барселона. Знам да ће неко сада да помисли:" Види га овај идиот, шта је синоћ било за уживање?". Али мени је било милина за гледати, како нека екипа меље Барсу на физичком плану и како се момци из Милана боре.
Монтоливо, Амбросини и Мунтари 3 ЗАДЊА ВЕЗНА ЈБТ и то буквално. Они су били срце тима. А Боатенг и Фараон одрадили лавовски део посла и ко зна колико се пута трансфрмисали напад-одбрана и обрнуто. Абате стандардно добар, на нивоу заменика капитена. Мексес одише несигурношћу и карате ударцима. Запата веома сигуран. Онај Константин, ни он није био за бацити. Пацини шта ће, борио се колико је могао сам, а умало и главу да изгуби са лудим пујолом у дуелу.
Јуче сам први пут видео ту модерну Барсу да је буквално самлевена. Оно када их је интер добио 3 1 није било ни близу овога. Јер су тада имали и игру и имали су још сијасет шанси поред тог гола што су дали. Али синоћ једноставно нису могли да се саставе, чак нису правили ни оне њихове толико хваљене троуглове и тако пробијали средину него су после пар бескорисних додавања гурали лопту на крила где су обично 2 играча покушавала да одиграју неку комбинацију али то је било пресмешно за онако борбени Милан.
Такође мислим да у реваншу Барса нема шта да тражи. Без обзира на све факторе који иду у њихову корист, ако Милан буде на овом дисциплинском нивоу, они су већ испали.
Anketa