nema potrebe za slobodnim tumačenjima, dovoljno je samo verno prenositi stavove i propozicije.
Dakle
Grujin je vređanje trenera Partizana Željka Obradovića objasnio na sledeći način:
– On je trener, to je u nekom smislu i rizik posla kojim se bavi. Nije, međutim, konstantno vređan. Da li treba da upoređujemo to vređanje sa onim koje smo imali prilike da čujemo u sredu uveče, a odnosi se na supruge i decu?
Ovo je izjava rukovodioca takmičenja. Kakav rizik posla? Gde u propozicijama piše da da postoji "rizik posla"? Bilo gde, u zakoniku republike Srbije, ili u nižim aktima, saveza, KLS, svejedno. Ako postoji opcija pražnjenja hale zbog vređanja, to je jednako, da li se vređa startni plejmejker date utakmice, ili moj komšija Lujo koji čuva ovce na vr Golog brda, ili predsednik države.
Dakle, ili poštuj uredbu do kraja, ili je zanemari, jer ne može da bude diskreciono pravo Grujina ili njegovih delegata da oni procenjuju ko sme da se vređa, ko ne, kada je "konstantno vređanje", a kada ne... To otvara prostor koji se sada koristi, da u praksi vidimo ko je bitan a ko ne, čije dete je više vredno, a čije manje.
Meni ovo nema nikakve veze sa košarkom, ja u životu ne bih rekao nijednu lošu reč o igračima i treneru Zvezde. Mogu da imam neke lične antipatije, ali to su ljudi koji rade svoj posao, bore se svim mogućnostima za pobedu. S druge strane, o ljudima poput Nebojše Čovića, Milorada Vučelića, Miloša Vazure, Zvezdana Terzića...
Kad budem u životu došao u fazu da mi oni formiraju stav, izvucite mi kabl slobodno.
