Link

[Boki]

Biciklizam je rekreacija, sport i način kretanja kopnom korišćenjem bicikla, prevoznog sredstva na ljudski pogon.

Bicikl je nastao je u Evropi u 19. veku. Otkriće bicikla nije vezano za određenu godinu ili konkretnog izumitelja. Kroz istoriju je bilo više primera vozila pokretanih ljudskom snagom. Osoba koja se spominje kao prvi vozač bicikla je nemački baron Karl fon Drajs (nem. Carl von Drais), koji je 1817. godine vozio svojevrsni bicikl na guranje. Starlijev model bicikla iz 1885. godine se najčešće smatra prvim modernim biciklom. Daljnje poboljšanje bilo je uvođenje pnemuatskih guma, 1888. godine, koje je uveo Škot DŽon Danlop. Od tada se osnovni koncept bicikla nije bitno menjao, osim što su današnji bicikli daleko lakši za upravljanje i sigurniji.

Zbog relativno jeftine izrade i dostupnosti to je danas najraširenije prijevozno sredstvo. Pretpostavlja se da danas na svetu postoji preko 1.000.000.000 bicikala.

Zbog činjenice da u poređenju s drugim uobičajenim prevoznim sredstvima (npr. automobilom) daleko manje opasan po zagađenje okoline a ujedno vrlo pozitivnog učinka na zdravlje ljudi koji voze bicikle, brojni gradovi osiguravaju za bicikliste različitu infrastrukturu koja im olakšava vožnju: odvojene biciklističke staze, posebna mesta za odlaganje bicikala, delove grada u koje je moguće doći isključivo biciklom ili pešice, itd.

Danas je biciklizam standardni olimpijski sport u nekoliko disciplina. Postoji i određen broj biciklističkih disciplina koje nisu u olimpijskom programu.

Izvor: wikipedia.com

[Tufi]

 Dvojica biciklista na OI u Londonu  Izvor.                   B92              Međunarodna biciklistička unija (UCI) potvrdila je da su se dvojica srpskih biciklista kvalifikovala za olimpijsku drumsku trku 2012. u Londonu.
     "Čekamo još samo mejl iz sedišta UCI u Eglu kraj Lozane. U poslednje dve godine uspešno smo sproveli program uz podršku Olimpijskog komiteta Srbije i Minstarstva omladine i sporta, čiji je jedini cilj bio da kvalifikujemo dva takmičara za Igre", izjavio je generalni sekretar BSS Petar Rokvić.
"Sve što smo obećali ispunili smo, uz ogromno angažovanje takmičara, selektora i stručnih štabova, kancelarije Biciklističkog saveza, ali i klubova".

 Rokvić je istakao da posebne čestitke zaslužuju svi biciklisti članovi nacionalnih reprezentacija koji su se širom sveta i Evrope borili za olimpijske bodove.

 "Ovo nije uspeh pojedinca, već cele reprezentacije, timskog rada i duha. Biciklizam je pojedinačni sport, ali mi normu ispunjavamo kao reprezentacija i zemlja i možda imamo najteži sistem kvalfikacija, izuzetno naporan i veoma skup", rekao je Rokvić.

 Srbija se kao 11. nacija Evropa tura, ne računajući zemlje iz Evrope koje su kvalifikovale vozače kroz Svetski tur, izborila da treći put zaredom ima bicikliste na Olimpijskim igrama.

 Prethodno je na Igrama 2004. godine u Atini nastupio Ivan Stević, a u Pekingu 2008. Stević i Nebojša Jovanović. Pre toga, poslednje učešće bilo je na OI u Barseloni 1992, ali tada nisu postojale kvalifikacione norme.

 UCI mora do 1. novembra da obavesti BSS o broju mesta koje je dobila Srbija, a OKS i BSS moraju da do 17. novembra potvrde da prihvataju ove dve vize.
 

[Фаул]

Fenomenalno!

[Фаул]

Nemate ovlašćenje da vidite linkove. Registracija ili Prijava

[Фаул]

Dragan Sibalic je covjek koji je iz Kraljeva krenuo za Tokio. 20 000 km. Mozga ga se sjecate kad je vozio za Moskvu,pa Krasnodar i Istanbul da bi pratio KKP i tada je presao oko 7000km.

Pratim ovog nevjerovatnog covjeka na fb,pa procitajte i pogledajte koliko je to zajebano:

_____________________________________________________________________________________


Ovo više nije borba već pravi rat sa Mongolskom pustinjom - ili pobedi ili umri što bi se reklo . Ne znam koje bi reči upotrebio a koje bi oslikale pravo stanje stvari sa terena...I prvi put od početka ture da sam osetio strah. Nije mi uopšte bilo svejedno. Uglavnom juče ujutro oko 9h sam bio u selu Bulgan na 230 km od Gobi Altaja. Od meštana saznajem da do Gobija nema naselja,nema ljudi, nema vode, nema reka, nema jezera, nema signala za telefon... Samo pustoš i pesak. Računam da mi treba tri dana, i kupujem 15 litara vode a hrane sam imao ionako podosta. I krećem u proboj. Od težine bicikla je jedva išla. Taj dan izguram nekako 70 km, guma mi se bušila 4 puta i to ona prednja mongolska... Što je najgore popio sam 8 litara vode a i kako ne bi kad je taj dan pokazivalo 47 stepeni. Ostao sam na 7 litara i računam da je to za još jedan dan, za dva nema šanse da izguram... I šta ću, kud ću, legnem na ledinu pored puta i odremam jedno dva sata. Navio telefon da me probudi tačno u ponoć. Šator nisam razapinjao a za divno čudo ni komaraca nema u ovoj pustari. Računam da preostalih 160 km mogu da izguram za dan ako krenem u ponoć, a uz to i vreme je prijatnije. Nije toliko vruće. I tako krenem u ponoć, sva moguća svetla sam upotrebio, mora dobro da vodim računa da ne zalutam jer ima na desetine puteva na sve strane. Pravi lavirinti. I tako sam bukvalno kopao i rukama i nogama sledeća 23 sata dok potpuno iscrpljen i prljav od peska nisam stigao u Gobi. A put priča za sebe. Malo vozim, uletim u pesak pa guranje i tako u nedogled. Sreća u nesreći pa je sve ravno. Jedino pred kraj bilo malo uspona. Najviše sam vozio 12 km/h a prosek mi je bio 8-9km/h...Usput od nekih Mongola dobijem još 1,5 l vode. Nigde nisam odmarao,odmor mi je bio samo kad sam jeo i to sam gledao što brže, kad slikam i pijem vodu. Najbitnije je bilo da što pre stignem. Ovde sam u Gobiu uzeo hotelsku sobu i sad spavanje do sutra do 15 h pa nastavljam dalje. Nema opuštanja, čeka me još oko 400 km sličnog terena, a do Ulan Batora sad imam manje od 1000 km...

[Фаул]

Dragan je stigao u Japan! 



Posle 185 dana, 12562 km, 9 država, 3 promenjena lanca, 2 seta spoljašnjih guma, 17 žica i jednog promenjenog zupčanika -kročio sam i na tlo Japana...
San koji sam dugo sanjao pretvorio se u javu!
Iza sebe sam ostavio Rumuniju, Madjarsku, Ukrajinu, Belorusiju, Rusiju, Kazahstan, Mongoliju, Kinu, Južnu Koreju, prokrstario metropolama poput Minska, Moskve, Astane, Ulan Batora, Pekinga, Seula...
Osećaj je neverovatan!!! I dalje mi pred očima igraju slike gradova Lviv, Kazanj, Samara, Orenburg, Pavlodar, Novosibirsk, Dalijen, Busan... Sada mi deluje nestvarno sve ono sa čime sam se na svom putešestviju susreo i sa čime sam se hvatao u koštac. Izborio sam se sa nepreglednom i vetrovitom kazahstanskom stepom, sibirskim komarcima, prošao kroz strašnu i surovu pustinju centralne Mongolije, izašao na kraj čak i sa Gobi pustinjom. No, nisam dao da me zaustave moćni planinski prevoji i venci Karpata, Altajskih, kineskih i korejskih planina... Osvajao sam vrhove poput Kupole (3600 m) na Altajskim planinama i Vulkan Halasan (1950 m),koji je najviši vrh Južne Koreje. Spasavao sam se sa Lednika Ak Tru sa 4000 m,gde me je zadesilo strašno nevreme... Ne, tu nije bio kraj. Plovio sam Žutim morem od Kine do Koreje i Japanskim morem od Koreje do Japana i svim svojim čulima uživao u lepotama svetskog čuda od prirode -ostrva Ćeću. Srpska zastava vijorila se i na Kineskom zidu. Šetao sam se Zabranjenim gradom, bio u poseti Džinkis kanu, pecao na mongolskim jezerima, jeo svilene bube i živo meso u Kini i ko zna šta sve još... U pustinji sam spoznao koliko je voda nešto što je neprocenjivo vredno. Nebrojeno puta spavao sam u šatoru, borio se sa vetrom
,kišom, peskom, suncem, lošim putevima, u dva navrata munje i gromovi bili su moji ljuti neprijatelji. Ali ništa me nije zaustavilo, baš ništa nije moglo da me pokoleba. Ni u jednom trenutku nisam pomislio da odustanem jer se nikad nisam pokajao što sam krenuo i uvek sam grabio samo napred ka cilju -tamo gde se sunce rađa... Uvek sam sa velikim ponosom nosio srpsku zastavu i sa ponosom svima govorio odakle dolazim. Što bi rekao jedan moj prijatelj, bio sam pravi ambasador naše zemlje. Imao sam tu čast i zadovoljstvo da upoznam ljudske veličine -Saleta Stanojevića i Danka Lazovića u Pekingu, kao i našeg ambasadora Milana Bačevića, zatim Bogoljuba Karića vlasnika "BK Group "u Minsku, čelnike biciklističkih i sportskih saveza u Mongoliji i Kazahstanu. Svi oni su me izvanredno dočekali, ugostili i pomogli, svako u skladu sa svojim mogućnostima. Pomoć i podršku pružali su mi i restoran Balkan i firma "Era Stroj "iz Moskve zahvaljujući porodici Rajičić, pa onda srpska firma "Termovent "u Novosibirsku, zatim "Izi Inženjering "u Ulan Batoru, kao i mnogi drugi naši ljudi u Moskvi, Orenburgu , Samari, Kazanju, Astani...
Upoznao sam mnogo dobrih ljudi, bilo je i loših, ali mnogo manje. Nisu bile važne kulturne razlike, niti jezičke barijere, nije bila bitna ni religija, pa tako ni različiti svetovi iz kojih dolazimo. Ti ljudi su mi pomagali na svakom koraku, uprkos svemu. Kako bi ikada mogao da zaboravim Vilijana i Mister Suna iz Dalijena, Kineza Zao Honga, Kilemuge iz Erenhota, Denisa i Dimu iz Šebalina, farmere Anatolija i Kaću, Vladimira i Natašu iz Bezimjenova u Sibiru, porodicu Kovalov iz Sela Matjevka takođe iz Sibira, pa sve one divne ljude iz kazahstanske stepe Kolju, Husena, Ivana i Tatjanu, mnogima sam imena i zaboravio ali ne i ono što su učinili za mene, pa zatim Kirgistanca Kima, Jeong Hui Seoka iz Busana, Džastina iz Gyeongsana,lepu Dinaru iz Astane, pa servisera Sašu takođe iz Astane, Poljaka Jarika Kaminskog, Džekija grobara iz Ulan Batora, alpinistu Ilju sa kojim sam osvajao Lednik Ak-tru, male i velike planinare iz Tomska, ljudinu Salauta Iglkova iz Pavlodara... Ne mogu zaboraviti ni Kosu iz sela Caganur u Mongoliji,čoveka koji me je pokrao, ali tako mi je ovo putovanje učinio još zanimljivijim. A takođe ne mogu zaboraviti ni Ivana Đurića koji je vozio samnom do Moskve i Nikolu Prpića koji je išao do Ukrajine, Irca Pita koji je samnom vozio pet dana po Južnoj Koreji, a u Astani sam imao tu čast da me isprate i voze samnom biciklisti svetski poznatog kluba "Astana"...Nezaboravan je bio doček od strane naših ljudi 30 km pred Ulan Batorom uz tradicionalni srpski roštilj a uveče i pasulj. Takođe ne mogu zaboraviti ni konobara Matu iz restorana Balkan u Novosibirsku koji mi je za sretan put spakovao pečenje i jednu flašicu srpske kisele vode koja me je kasnije spasila u mongolskoj pustinji kada sam ostao bez vode...
Stići ću ja uskoro i do vulkana Fudži, osvojiću i Tokio, to je samo pitanje dana!
A onda-onda mogu ponosno reći "Srbija do Tokija!"
Konačno ću da ostvarim san za koji sam se borio i živeo šest meseci.
Međutim, šta posle?
Iako se san ostvaruje, iako će u potpunosti biti ostvaren jer sam uradio nešto veliko za sebe u svakom pogledu, nešto što će mi biti uspomena za ceo život -ipak, nedostaje jedan delić da slagalica bude potpuna, nedostaje ono što će popuniti malu prazninu koja ostaje. Željan sam još većeg izazova,veće avanture, još veće borbe... Željan sam da zaokružim ovu priču trijumfalno, da završim ovu priču kao što sam i započeo i vratim se kući biciklom.
Doduše, kako sada stvari stoje, po prvobitnom planu iz Tokija, ja se vraćam za Srbiju avionom oko 10-og novembra.
Ali u međuvremenu se rodila nova ideja i nova krilatica - "Srbija od Tokija do Rija "
Kontaktirao sam neke sponzore, ali ne sve, imam ih još u vidu, i ako budem uspeo da sakupim dovoljno finansijskih sredstava koliko smatram da će mi trebati -ne postoji ta sila koja će me sprečiti da ovu ideju sprovedem u delo!!!
A putovanje bi se odvijalo sledećom rutom :Kina, Vijetnam, Laos, Tajland, Mjanmar, Indija, Pakistan, Avganistan, Iran, Turska, Bugarska, Srbija, Mađarska, Slovenija, Italija, Francuska, Španija, Portugal do Lisabona odakle bih avionom za Južnu Ameriku gde bih napravio neki krug do početka Olimpijskih igara u Riju petog avgusta...
Biciklistička tura za sva vremena, ona koja će sigurno ostaviti traga!
Međutim, ništa od ovoga ne bi bilo moguće i nikada ne bih stigao čak dovde, da nije bilo onih koji su bili moj verni "Sančo Pansa ",moj vetar u leđa... Oni koji su verovali u mene i bili mi bezrezervna podrška.
Kompanija ‪#‎Telenor‬# je bila moj verni pratilac i veza sa Srbijom, a tu su i grad Kraljevo, Bike shop Fanatic, štamparija Kvark, Daikin, Mobil haus, Hasky, Adidas, Pan sport, Herba life -Kraljevo,naravno i moja rodbina, kolege biciklisti,komšije i prijatelji koji su me od samog početka podržavali.
Za sve njih-veliko HVALA do neba!!!

[Фаул]

Jos jedan junak:


Nemate ovlašćenje da vidite linkove. Registracija ili Prijava


Pratio sam momka na fb tokom ovog putovanja, koliko mu je put bio zajeban, triput toliko je bio prelijep.

[VoNi]

Nemate ovlašćenje da vidite linkove. Registracija ili Prijava

[lepotan]

Pratiš li?
Imaju li šanse ovi Hrvati da zadrže svoje pozicije i da na svom terenu slave pobedu na kraju?

[Фаул]

Je li, kakve je jacine taj vas tour? Vidim radilo se oko marketinga, samo TO je ulozila 600 000 eura... Nesto ne pratim biciklizam pa nisam previse upućen ali ovdje vidim idu i prenosi na Eurosport.

Sent from my Lenovo A1000 using Tapatalk

[MaliGan]

Danas sam prvi put pogledao utrku od početka do kraja i bilo je prilično napeto. Što se tiče samih etapa još fali jedna dolje na jugu (Dubrovnik, Metković....) i obuhvaćena je čitava Hrvatska. Prostora za napredak ima zasigurno, ali ne bi ni Cavendish dolazio da nema kvalitetnih suparnika

[lepotan]

A kako će da voze do Dubrovnika na biciklima. Morate prvo most da sagradite. Ili da idu preko BiH. Ali to onda više nije Tur od Kroejša, nego Tur of Kroejša & BiH.

[dejo94]

A kako će da voze do Dubrovnika na biciklima. Morate prvo most da sagradite. Ili da idu preko BiH. Ali to onda više nije Tur od Kroejša, nego Tur of Kroejša & BiH.

Ajde i Trka kroz Srbiju ima dvije etape kroz Srpsku, iako nema potrebe, ali eto malo da nas povežu.. 

[Dimitrije BP]

Prvi cilj TKS je stici na cilj sa mudima, poznajući naše puteve.

[Фаул]

Tour of Croatia događanje je kojem je sportska arena cijela Hrvatska, utrka se održava na više od 1000 kilometara, uključeno je 12 gradova domaćina, a prolazi kroz više od 100 različitih mjesta, s više od 500 minuta televizijskog prijenosa uživo. Utrka ove godine počinje u Osijeku, izravno će je prenositi HRT i Eurosport, a TV prijenos će emitirati i brojne televizijske postaje s čak 6 kontinenata – u Europi, Sjevernoj i Južnoj Americi, Aziji, Africi i Australiji –  od kojih će neke Tour prenositi i uživo.

Odlicna je ovo stvar za promociju zemlje. Mi smo imali "Putevima kralja Nikole" al je drzava bila jako zainteresovana i razbatalila je. A serpentine iznad Kotora placu za kamerom i pokazivanjem svijetu. Kad smo debili.