Nemate ovlašćenje da vidite linkove.
Registracija ili
PrijavaSrbija – Španija
Za kraj, malo podrške sadašnjosti. Jer nemamo samo sjajnu prošlost. Imamo i dobru sadašnjost.
Znam, znam, Teodosić je majmun, nariva se skanije i ne zna šta radi, Savanović pička, puni Partizan sa Turcima a ne može da ubode koš za svoju zemlju, Duda Ivković, trener koji je doveo raspadnuti Olimpijakos do Evrolige, je senilni deda… poznat mi je fascinantni srpski skil da se u roku od 6 sekundi posereš po svemu mogućem u univerzumu, bez da trepneš.
Posle Evrobasketa 2009. i srebrne medalje, dugo čekane medalje, velike medalje, sa klincima, došlo je to svetsko u Turskoj. Sve je išlo kul, nadovezivala se priča na to evropsko srebro.
Izbačeni Hrvati tesno u osmini finala i onda kakva utakmica protiv Španije, jedna od onih utakmica gde se pravi Sale Đorđević. Cela utakmica, kidanje sa Španijom za koju se jedino smatralo da iole može parirati Amerikancima koji su odlučili da nema zajebavanja i spakovali Durantulu, Vestbruka i Rouza u prestonicu omiljenog serijskog lika u Srba.
89 – 89, Teodosić razvlači poslednji napad i onda ide taj momenat, trojka sa osam i po metara. Da se izbaci drugi favorit turnira, prvi ako se ne računaju ekipe čiji igrači jedu steroide za doručak. I onda sledi to polufinale sa Turskom, smrdljiva, očita krađa tokom cele utakmice i ovom timu se ne dozvoljava da igra finale. Ostaje veliko pitanje, da li je ovaj turski zulum bio možda i presudan da se ova generacija ne razvije u dominantnu. Ja se nadam da će me već na sledećem velikom takmičenju demantovati.
