Iz Beca sam krenuo vozom za Milan u 19:00 u italijanskoj konzervi, ono nije voz. (Iako sam u austrijskoj voznoj kompaniji i kupio kartu) Kupio sam kartu za vagon sa krevetima a naisao sam na neke "montazne" krevete. U principu, tri obicna mesta oborena i onda je to licelo na krevet. Ledja me ubila ali nema veze. Video sam usput Veronu, Bresu i ostale italijanske vukojebine. Veneciju nisam video, prespavao sam taj deo.
Stigao sam u Milano u 10:50, stanica Milano Centrale. Prvo sto sam primetio i sto je ostavilo najjaci utisak na grad: Neverovatno mnogo ulicnih prodavaca i prosjaka. Ja sam 100 puta morao da kazem ne, da mi nesto ne bi prodali. Prvi dan, kada je bilo lepo vreme, prodaju igracke neke. A u sledecem danu je padala kisa, a oni svi prodavali kisobrane. Koliko su bogati u Milanu, jos vise su siromasni. A koliko se u Milanu usrali od nas, tamo sam tek video. U novinama, koje sam dobio u vozu, odmah o nama
A tamo sam 5 sati pre utakmice, daleko od stadiona video bar 10 patrola kako kruze okolo. Italijani mi rekli da to nije normalno stanje kod njih.
Kada sam dolazio u Milano, nisam imao ulaznicu za utakmicu. Dva dana pre toga sam zvao Partizan Travel i rekli mi da je kasno, da ne idem u Italiju i zalupila mi slusalicu.
Ja naravno krenuo, imao sam vec sve placeno, uz nadu da cu naci kartu. Stignem u hotel i vidim da prodaju karte. Ja se obradovao i resio da kupim od njih. A cene su bili visoke ali kada sam vec stigao, uci cu. Bio ja malo u obilazak i na klopu, kada se ja vratio, rekli mi da ipak ne mogu da mi prodaju karte jer sam Srbin. Ja se iznervirao, poceo sam vec i da pucam psihicki. Onda mi javio recepcionar da je cuo da se karte za Grobare prodaju ispred San Sira. Sta cu, odoh ja do San Sira.
Usput, svratih do Duoma. Tamo se vise pricalo srpski nego italijanski
Bas gde Duomo bio prazan kafic. Ja sedoh i uzeo samo koka-kolu. Kad se nisam onesvestio cenom.
Popio, platio i otisao u pm.
Stigoh ispred Djuzepe Meace i video sam da nisam jedini bez karte. Ispred naseg sektora se prodavale karte za 16,50 €. Uzeo kartu i popeo sam se na nasu tribinu. (treba pola sata dok se popnes, o tome cu kasnije)
Zato su Karabinjeri posebna prica. Pokusavaju da demonstriraju neku silu a glupi su ko kurac. Kada hoce nesto da ti kazu, pricaju italijanski (kao da svi znamo italijanski), deru se i vade pendrek bez ikakvog razloga. Nevidjena govna.
Onaj tunel, koji vodi na 3. prsten, gde je bila nasa tribina, je nenormalno velika. Meni je trebalo dobrih 5 minuta da se popnem. Kada pomislis da si blizu, ti si tek na sredini. Ja sam se umorio dok sam stigao gore, trebalo mi vreme da dodjem do daha.
Stigao sam na tribinu sat i po pred utakmicu. U tom trenutku smo bili najbrojnija tribina.
Tu su bili svi koji su dosli u sopstvenoj reziji. Grobari iz Srbije su dosli 15 minuta pred utakmicu. (Jedan autobus se pokvario usput) Tribina je na kraju brojala 3000, verovatno malo vise. Navijanje je bilo na nivou. Mi smo poceli sa navijanjem 15 minuta pre utakmica pa sve do 30 minuta nakon utakmice. Meni se navijanje svidelo, cak je par puta i grmelo. Bili su pravi Grobari tribini, nisu bili neki fenseri ili pljuvaci. Interovi navijaci su smesni. Ja sam ocekivao vise ali oni su samo par puta navijali. Oni ispod nase tribine su vise gledali nas nego utakmicu.
Kada je Markovic promasio u 89 minutu sansu, ja sam se samo okrenuo i kada sam vratio pogled na teren, vidim kako lopta leti i kako je Palasio daje. Prvo sam bio u konfuziji, sta se desilo i onda nisam imao vise ni snage da se nerviram.
Silazimo svi sa tribina niz tunel i odjednom se ne pomera kolona. Karabinjeri nisu nas pustali napolje. I jos su ugasili svetla tako da je bio mrkli mrak. Mi smo nabijeni svi u onaj tunel cekali vise od pola sata. Ali bar je bilo zajebavanja. Skandiranje "Gej, gej, gej"
i "Fak ju", ja sam vristao od smeha. Bacim ja pogled dole, kada vidim Karabinjere kako se skupljaju i vade pendreke. U tom trenutku sam mislio da ce da padne neka tuca. U poslednjem trenutku su se povukli i pustili nas. A dok mi idemo napolje, 100 karabinjera sa maricama i upaljenim svetlima nas gledaju. (Kao da smo u zoloskom vrtu)
(Slika je preuzeta sa avangarda.in, slikao je AirBall) Ovo je slika nakon utakmice, dok smo cekali da nas puste.
Nekako nas stavili u buseve koji su nas dovezli do Metroa koji je bio rezervisan za nas. A posle haos. Videli nasi neki zensku i ceo vagon se nabio pored prozora i deru se "Uuuuu i baci sisu da se igramo"
.
Posle sam otisao da nesto pojedem i naletim na Paokare. Pricao sam sa njima pola sata, pitali me u vezi Alcz i Zabranjenih, zasto smo protiv uprave i to. Jedan od njih dolazi u BG na Partizan-Inter.
Sutradan sam se vratio nazad za Bec i to je to. Sve u svemu, lepo gostovanje, zajebancija i dobro navijanje, steta sto se rezultat nije poklopio.
