Prezivesmo i Jagodinu. Dobar pocetak Zvezde i brzi gol posle loseg ispucavanja njihovog golmana. Ubrzo je vodjstvo duplirano, kao plod dobrog pritiska koji smo pravili na njihovoj polovini. Zatim Jagodina smanjuje posle dobre akcije. U drugom poluvremenu se Sa Pintu opredelio za strogu defanzivu, Zvezda jedva da je centar prelazila. I onda Bajkovicev play of the day
. Koliko nas je spasao protiv Srema, toliko je juce mogao sve da prospe. Srecom, vec u iducem napadu Milunovic daje novi gol i postavlja konacan rezultat. Posle toga, poslednjih pola sata, se sve svodilo na bunker, narocito kada je - potpuno opravdano - iskljucen Vesovic zbog pokusaja ubistva krila Jagodine.
Bilo je cupavo u par navrata ali izdrzasmo. Dakle borba, mucenje ali i pobeda. I to zasluzena, kada se sve sabere. Nece Vojvodini biti lako u finalu Kupa. A sto se atmosfere tice, stadion je bio dupke pun (nisam siguran ali to je nesto do 15.000) - neki lokalci su mi pricali da je sinoc ujedno bila i najveca poseta u istoriji objekta. A da ce tako biti naslucivalo se jos na auto-putu. Na naplatnoj rampi kod izlaza za Jagodinu haos, stotine automobila...a tek u gradu da ne pricam. Prava invazija u crveno-belom. Kad-tad ce ovakva podrska morati da nam se vrati. Idemo dalje - sledeci je OFK Beograd na nasem stadionu. Imamo sa njima neke nerasciscene racune i nadam se da je stiglo vreme za naplatu.
