[/font]"Partizan nikada nije bilo neki rad za mene. Bilo je, otkad pamtim, uvijek isto: uključim radio ili odem na utakmicu, pripalim cigaretu ili tompus, i otvorim flašu. Igraci su radil[/font]i ostalo. Trebalo je samo da budem tu. Takav postupak omogućavao mi je da nastavim i onda kada je sam život vrlo malo pružao, kada je sam život bio horor-šou. Uvijek je postojala utakmica da me utješi, da govori sa mnom, da me zabavi, da spasi moje dupe, da ga spasi od ludnice, od ulica, od sebe.
Jedna od mojih bivših žena vikala je na mene:
“Ti piješ i gledas Partizan samo da bi pobjegao od stvarnosti!”
“Naravno, draga.” - odgovarao sam.
Imao sam i flašu i Partizan. Volio sam pticu u svakoj ruci…..jebeš granu." - Charles Bukowski
