profo ja bih ipak ostao pri tvrdnji da te stvari ne mogu bukvalno da se razumeju. jer tesko je pricati o reakciji i sl,kada je sve to uradjeno pod okriljem i uz blagoslov kp,kada su u upravi sedeli vecim delom komunisticki funkcioneri,kada su glavni funckioneri kp srbije bili bas u upravama zvezde,i kada su u upravi sedeli i neki iz udbe.tesko je onda bukvalno shvatiti pricu o reakciji.
uz sve to mislim da je ta prica mogla da bude aktuelna prvih 10ak godina posle rata.posle je ta prica bila izlisna.pri tom ostala je ta neka podela zvezda je vise simbol srpstva,a partizan jugoslavije i vojske.
zgembo, moram priznati da ne razumem najbolje pricu o kvalitetu i kvantitetu. u sustini pricati o kvalitetu na taj nacin kada govorimo o navijackom opredeljenju.bez zelje da vredjam ta prica mi je idiotska.sta znaci kvalitet?o kvalitetu mozemo samo da pricamo kroz klubove i titule.a o navijackom opredeljenju ne vidim nacin da pricamo o tome.sta znaci ko je bolji?kao da pricam o kvalitetu kada pricam o nacionalnoj pripadnosti.ja sam ponosan na moju naciju,uz sve njene vrline i mane.u necemu smo mozda bolji od drugih,u necemu gori,ali pricati o tome kroz kvalitet je glupo. isto tako i o navijackoj pripadnosti.i kako uopste oceniti taj kvalitet. kroz sta se ogleda taj kvalitet,kako se meri?
Nenade, jedno je
forma a drugo
sadržaj. To što su (i) u CZ sedeli neki iz KP ili UDBE je
puka forma koja je morala biti zadovoljena iz prostog razloga što smo živeli u totalitarnom sistemu u kojem je Država morala imati kontrolu nad svim i svačim. Pogotovu nad sportskim klubovima koji su za sobom vukli na stotine hiljade navijača! . U SVAKOM klubu su sedele neke mudonje. Sedeli su čak i u Nariodnom pozorištu ili KUD Abrašević ili Krsmanac!
Ali, onda dolazimo na pitanje o
SADRŽAJU. A to je već bilo nešto što je sam narod ispunjavao, definisao i odrdjivao. I u tome ga nisi mogao zaustaviti. Narod, tj. navijači, su sami stvarali neke nove mitove, o Rajku Majci, o Montevideu, o Čileancima (starim i novim), o Mujama iz Doboja, o beogradskoj mangupariji, o majstoru sa mora, o Rođenima… Daću ti jedan savremeni primer - možda će ti biti lakše da ukapiraš o čemu pričam. Evo, jsd ekipa već godinama priča o "Instituciji" u košarci. Meni je to sipma. Pogotovo sa neke antropološke ili sociološke strane, ta priča postaje veoma zanimljiva. Razvija se čitav mit o "Duletu" o nepobedivoj "Instituciji" o najodanijim navijačima, o rekordima (NAJglasniji, NAJverniji, NAJveće posete, NJ, naj, naj…), o "crno beloj boji" , o ovome-onome-trtemrtemalamiplata (pogledati objašnjenje u DPK Herbarijumu
) . To je taj
sadržaj koji stvaraju
sami navijači, BEZ OBZIRA ko sedi u upravi, bez obzira koja je politička opcija dominantna u klupskoj upravi! A bez navijača klub ne bi ni postojao!
E, vidiš, FK CZ je sve do raspada SFRJ imao
svoju mitsku priču - beogradska manguparija, reakcija, otpor komunjarama, slavimo slavu, preferiramo "gospodine" u odnosu na "druže", ne volimo druga Tita, itd…
Ta priča je
I TE KAKO STVARNA i nema tu ničeg izmišljenog niti naknadno dodatog. Ja ti o tome mogu posvedočiti na osn. ličnog iskustva, odn. vremena kada sam još piškio u gaće i polako postajao svestan sveta oko sebe. Već u prvom razredu osnovne sam ukapirao da je moja porodica na neki način "obeležena", da ih je pobijeno onoliko na pravdi boga, da su nam uzeli sve što smo imali i da zbog toga jednostavno organski ne podnosimo "Titu i njegovu ekipu". Na čudan način, deo te naše priče je bila i Crvena Zvezda o kojoj se u familiji otkada pamtim stvarao nekakav mitski oreol… da, to je NAŠA Zvezda, NAŠ klub… Zvezda koju "
oni ne vole"!
Pa vi, današnja klinčurijo, pojma nemate koliku i kakvu moć su imali "drugovi iz KP i JNA"! Dovoljno je bilo da nekom od njih padne na pamet, u sred noći, da je tvoj stric narodni neprijatelj i … to je bio početak kraja za tvog strica, ali i strinu i njihovu decu. Oni su mogli SVE, bre! SVE! SHvataš li ti to? I BAŠ ZATO, svaki mali pa i najmanji oblik protesta, REAKCIJE, na njihovo divljanje i hajdučenje, je bio nešto nalik najboljem melemu za sve rane. A ZVEZDA je upravo bila nešto poput tog melema. Zvanično - klub Omladine Beograda i Srbije. A nezvanično?
Upisati po želji! I narod je
upisivao, i te kako je
upisivao!
Kasnije sam, vremenom, upoznao čitav bataljon vršnjaka koji su ponikli u sličnim porodicama, u tzv. "
reakciji" koja je nakon rata bila bukvalno obezglavljena, izmrcvarena i šutnuta na ulicu kao primer kako se treba ophoditi sa "narodnim neprijateljem".
E, baš ZATO nam je svima Zvezda bila nekakav
mitski oslonac, bekstvo iz ružne stvarnosti u šarenu mitsku maštu… A ta mašta bi postajala super jaka
stvarnost kada bi Zvezda odvalila "njihov" klub, ili kada bi krenula da se penje evropskim stepenicama, korak po korak, gore… i još gore… i još malo gore… sve do samog vrha koji nam je, duboko smo verovali, bio sudjen!
Ipak, mislim da je ono što sam napisao u prethodnom postu daleko važnije od sve ove priče: DANAS izmedju
ove Zvezde i
ovog jsd
NEMA NIKAKVE RAZLIKE. Prošla su ta vremena, prošle su te podele… prošli su ti mitovi. Zamenili su ih neke nove priče čiji su tvorci polupismeni krimosi, branioci otadžbine, srpstva i svega ostalog
što se može lepo unovčiti! Navijačke grupe dilaju doup, nose utoke i furaju se na neke Rambo filmove… Iznikoše odnekuda čitave mitologije o "zastavi" i odbrani iste; o "šipci" i "vodji", o "Velikoj suboti"… Sve ovo je potpuno drugačije od rivalstva dva bgd. kluba tokom prvih 25 - 35 godina posleratnog fudbala u onoj Jugoslaviji. I zato o "onoj" Zvezdi ili "onom" jsd možemo pričati samo u prošlom vremenu. Njih više NEMA. i TAČKA. Nema više ni "beogradske manguparije" nit "JNA ekspoziture". Bilo jednom.
Anketa