Procitah teks na jednom forumu,pa trazih link i ne nadjoh...odma sam pomislio da je prosao kao ona budala sa tekstom za Zeljka,ono,urednik ga nogirao 
Što se tiče tekstova koji fantomski nestaju, evo jedan koji je nestao dvadesetak minuta po objavljivanju. Tekst je bio ma mozzartsport-u
[spoiler]
Prevelik zalogaj za fudbalsku neznalicu Nebojšu ČovićaDa je kojim slučajem tada rekao da bolje dribla od Dragoslava Šekularca i to bi mu navijači Zvezde poverovali. Jer Čova je doveo crveno-bele u Evroligu, pa će sigurno na Marakanu dovući i mušemu Lige šampiona, Mesija, Ronalda, Ibrahimovića...
„Iako vi smatrate da je fudbal sport nad sportovima, verujte mi da nije...“, reče potpredsednik, skaut, predsednik, gradonačelnik, Super Mario, Mič Bjukenon i multipraktik današnje Srbije Nebojša Čović.
Možda u njegovoj dimenziji nije, ali kod navijača Zvezde kojih na fudbalskim prvenstvenim mečevima protiv Spartaka ili Donjeg Srema ima više nego na evroligaškim košarkaškim, svakako jeste. FK Crvena zvezda je najveći sportski brend na Balkanu. I ovako okrnjen, pokraden, od juče i izvrgnut ruglu da poput zonaša na njene treninge može da dođe tatin sin... I uvek preveliki zalogaj za moćnike, političare, biznismene, naslednike, Miškoviće... Sve one što su mislili da je to igrica Football Manager.
Čoviću je svakako teže da pliva u fudbalskim nego u košarkašim vodama: u košarci nema države zvane UEFA, već je tu privatno preduzeće ULEB, u košarci mogu da se u maju menjaju pravila ko će u Evroligu, u fudbalu se to zna kao sveto pismo. Zato fudbal jeste, bio je i biće sport nad sportovima. Mogu da nam lepe etikete da smo zemlja tenisa, atletike, možda smo nekad bili i zemlja košarke, ali zna se ko je „Don“ među sportovima.
Kao Super Mario koji pokupi paketić s energijom, pa dobije nove moći i pređe igricu, tako je i Nebojša Čović posle sanacije KK Crvena zvezda na velika vrata, u ponoćnom novembarskom prevratu, poput superheroja ušao na Marakanu i preko noći postao miljenik navijača Crvene zvezde. Energičnim nastupima, skoro svakodnevnim obraćanjima javnosti, mašući papirima, deklamujući cifre, pominjući „Zahavije, Ramadanije i Majamije“, Čović je za napaćenu Zvezdinu publiku postao legenda modernog doba.
Da je kojim slučajem tada rekao da bolje dribla od Dragoslava Šekularca i to bi mu navijači Zvezde poverovali. Jer Čova je doveo crveno-bele u Evroligu, pa će sigurno na Marakanu dovući i mušemu Lige šampiona, Mesija, Ronalda, Ibrahimovića... Kada ga vide sa svim tim fasciklama i podacima, kako dribla, pominje istrage i državne organe, mnoge Delije željne boljih vremena i osvete bi mu se odmah zaklele na večnu ljubav i kao kneza Lazara ga pratile sve do Kosova. Čak i kada se potukao s Draganom Džajićem, Čović je imao većinsku podršku jer on radi, on daje konkretna obećanja, on će rasterati menadžere i vratiti otetu decu od modernih janjičara.
Potom je svemoćni košarkaški predsednik i fudbalski potpredsednik poput dobre vile došao prvi put u životu na fudbalsku utakmicu. I to baš na večiti derbi. Njegove nadljudske moći i čini su usmerili onaj traljav šut Luke Milivojevića da završi u mreži. Dovoljno da mnogi zažale što Čovića i ranije bilo na Zvezdinim utakmicama jer možda Ranđelović ne bi primio one „kokoške“ protiv Lacija ili Bajerna, možda ni Gameiro iz Strazbura nikada ne bi postao fudbaler nauštrb Zvezdinog proleća u Ligi Evrope.
Elem, amajlija Čović je mesecima sijala na Marakani, ugovori su prečešljavani, navijači su imali muziku za uši. Istovremeno je stizao i da bije ljuti boj saopštenjima s nemezisom DuškomVujoševićem. Finiš prošle sezone ga je preorijentisao na košarkaška zaduženja, ali opet je ostao kratkih rukava u borbi s Vujoševićem. Sve ređe se oglašavao s Marakane, nije bilo više onih fascikli, vanrednih konferencija, javnih poruka klubovima koji se duguje da se smire inače neće dobiti ništa ako Zvezda propadne...
Ali od prošlog leta je Čovićeva zvezda na Marakani počela da manje blješti. U Ivanjici, s onog balkončeta, nije bio talija kao u derbiju, ali je zato sutradan bio jedan od najzaslužnijih za dolazak Ifeanija Onjila pod „izuzetno povoljnim uslovima“.
Distancirao se od lomova u upravi, nije držao ničiju stranu, delom i zbog poziva da u stilu Miča Bjukenona odradi Bejvoč misiju i u gradu Beogradu. Kao što je spasao KK i FK Zvezda. Dok su informacije iz Zvezdine vrhuške curele kao iz rešeta, a zli novinari se hranili i nastavili da uništavaju Zvezdu, sve ređe smo imali riliku da uživamo u Čovićevim spasilačkim sposobnostima na Marakani.
A onda je samo jednom pokušao da se bavi fudbalom (i pored toga što je davao izjave da se u fudbal ne razume) i - nagazio na minu. Obećavši još jednom gradskom spasiocu da će njegovo dete na zimskom raspustu dobiti put na Marakanu, da malo trenira sa igračima Zvezde, a možda i da otputuje na neku lepšu destinaciju i vidi kako to izgledaju fudbalske pripreme. E tada je Čović video šta je fudbal. Tada je video šta znači mazohizam navijača i medija, koji ne daju da se i pored svih nedaća dalje kalja ime velikog kluba. Ako je za Čovića u redu da svako ko ne košta dođe na probu, onda je trebalo da izda proglas i imao bi ih nekoliko miliona. Poređenje situacije koju je prošao njegov sin je još jednom pokazalo Čovićevu nemogućnost da napravi razliku između košarke i fudbala. Njegov sin nije bio ni približno bitna stvar kao presedan koji je napravljen na nedavnoj prozivci.
Prvi put je Čović finansije zamenio bavljenjem fudbalom i pokazao svo svoje neznanje. A neznanje je Zvezdu dosad koštala mnogo. Cirka 55 miliona, tako je on izračunao. Ili možda Čović o finansijama više nema šta da priča jer je danas samo kratko poručio: „Pare nisu problem, para nema!“ Da li je to njegovo ekspertsko znanje potpredsednika zaduženog za finansije? Za takvu ekspertizu, Zvezda baš i nije bio potreban Čović. Mogao je i običan laik da poveća dug na 55 miliona.
Optužio je medije da mu rade iza leđa, kao da su oni podmetnuli niželigaškog igrača, a on je lično priznao da je letos s političarem ugovorio famoznu probu?! Preporučio je novinarima da budu malo pismeniji, upitao ih da li uzimaju novac od Falija Ramadanija kako bi forsirali Luku Jovića u novinama i na portalima, sve je stigao da pomene, osim da se bavi onim zbog čega je došao na Marakanu?!
U celoj priči, i Dragan Džajić je zablistao.Kada huligani skidaju dresove igračima, kada im lupaju kola, kada im prete, Džaja ćuti.Tada nije pokazivao damare živog čoveka. Pre godinu dana s Čovićem se tukao, a sada su najveći saveznici. Možda je ljubav rođena kada je rukovodeći tandem majstorski završio transfer Onjila?
Neka se u Zvezdi i dalje bave udarima iz leđa, zlim novinarima, perverzijama, podrigivanjima, abrovima, marifetlucima, kako Čović naziva izveštavanje medija o dolasku četvrtoligaškog igrača na Marakanu. Umalo su Čović i Džajić skinuli pojačanje Kablovima, Lugomiru, Majdanpeku, Dragocvetu i ostalim zonašima. Dok Partizan istovremeno dovodi Trajkovića, Vulićevića, Drinčića, Škuletića. A onda, na proleće, kada se bude videlo ko je kako radio u prelaznom roku, uvek je tu staro dobro rešenje: udri po Toletu. Nekad Tole, nekad novinari, nekad sudije, nekad sopstveni igrači koji traže platu. Krivaca je mnogo. Kao i kod svake prethodne Zvezdine uprave. Majstori spina teraju po starom.
A kad se spinuje, tu je, naravno, inženjer Čović.[/spoiler]
