prosto je neverovatno u šta se sve ovo pretvorilo... da sam na mestu novinara Sport kluba ošamario bih Vujoševića za ono ponižavanje.
Ljudi nekoliko dana pre meča najavljuju utakmicu, sat vremena pre toga se uključuju, imaju redovan studio program (i Kosjerinu
), jure izjave na poluvremenu, posle meča, daju konferenciju za štampu... Pa šta još hoće, da ga ljube u guzicu kad dobije utakmicu? Kakav je to manijak, čovek je definitivno psihički labilna osoba.
Na drugoj strani, kao reakcija tome javljaju se drugi ekstremi, a njih mi je još teže da pratim. Sve u svemu, krajnje nezdrava atmosfera.
Meni je jedino žao što je ova novonastala situacija poslednjih godina urušila ostatak košarkaške scene u Srbiji, a faktički ako tražiš bar minimalan nivo kvaliteta osim Partizana, CZV i nekoliko sporadičnih izuzetaka, nemaš šta drugo gledati.
Moje utočište su mečevi juniorske lige, na nekoliko mesta se stvarno mogu videti jako zdrave priče sa odličnim klincima (i minimumom roditelja na tribinama).
