trtin end kaunting
Nema se šta tu dodati, mučna sezona je konačno završena, pored svih sranja koja su se izdešavala ovaj pehar je velika satisfakcija (makar došao i onako izlupan od onih kukavaca).
-
Tepić: nisam njegov fan, zapravo prezirem njegovu igru, ali u ovom slučaju vredi izreka
"u zemlji bogalja jednonogi je kralj". Kada se Leo povredio dugo smo tražili zamenu, ispostavilo se da Ameri baš nisu voljni da se pate kod Dukljanina za šaku kikirikija, i onda nam je Miško uvalio svoju robu s greškom, igrača koji je škartiran iz sva tri svoja inostrana kluba. Ovde je odradio svoje, a na moju žalost, verovatno je digao ruku od novog pokušaja tezgarenja i ostaće i naredne sezone da mi kida živce svojom "kornjača košarkom". U svakom slučaju, bar nam nije dopao neki Lipoviy, hvala Miško
-
Peca Aranitović: diplomirani mahač peškirom, epizodista, stariji brat po meni budućeg A reprezentativca Aleksandra Aranitovića (98) koji je promašio klub
-
Žo: nakon povrede Westermanna njegova sezona se bukvalno urušila. Lauverenge je PF koji ne kreira previše sam i debelo zavisi od pleja, a Partizan to posle Leovog ACL nije imao. Opet, odradio je svoje epizode maksimalno i šljakersko-smećarsku ulogu je doveo do savršenstva, prvi skakač Evrolige, siguran finišer ispod table. U šutu spolja postoje određeni pomaci, ali u sezoni gde je sve bilo u rukama bekova teško se moglo doći do uzorka na osnovu koga možemo reći nešto više. Generalno, blagi napredak, a možda čak i stagnacija kada se vide neka očekivanja iz prošle sezone.
-Pavlović: Božji dar, i neka vrsta kosmičke pravde za sva sranja koja su nas ispogađala. NBA igrač, u svakom smislu te reči.
-
Leo: njegova povreda je zapravo prekretnica sezone. Kada se vidjelo da nema mogućnosti da dovedemo novog pleja, sve akcije i setovi klasične sporije igre Partizana su pali u vodu i počeo je show izolacijske košarke bekova, koji se na kraju dobro završio sticajem srećnih okolnosti.
-Dallo: u kratkim bljeskovima je pokazao šta može biti, verovatno bi i njemu bilo lakše da je Leo ostao zdrav, ali u ovom urušavanju se nije najbolje snašao. Uz sve pohvale za borbenost (i uopšte svi kažu da je odličan momak), ovo je ipak minus (pogotovo iz moje perspektive u kojoj su ovo mjesto trebali držati Miljenović ili Radičević
).
-Milutinov: prelazna sezona za njega, a imao je dve nesreće. Prva je ostanak Muslija (bila je projektovana njegova prodaja prošlog leta, ali podvala nije uspela jer su ostali skontali kakva je prevara od igrača) gde mu je skraćena minutaža, a onda i povreda Lea gde je po već pomenutom scenariju postao epizodista jer je većina setova za centre pala. Opet, malo je popravio fizikalije, stekao je iskustvo, naredne godine će biti prvi centar i to je njegova braak trough sezona nakon koje će se moći reći nešto više o njegovim limitima.
-Milosavljević: kapiten, fajter, glue guy... postao je etablirano ime i u evroligaškim krugovima, upucao je šut, srušio Fener, i onda nesretna povreda
. Opet, gledajući ovaj tip karaktera, iz svega se vraćaju jači tako da ne sumnjam u njega.
-BB: nema se tu više šta puno reći, mislim da je na pomolu jedna velika karijera. U svoj svojoj ozlojađenosti Vujoševićem, danas mislim da je možda bolje ovako, jer nema puno trenera koji bi izašli na kraj sa ovakvom paljevinom. Dečko je manijak, jedva je ušao u neke normalne tokove (kockar, kurvar...) i rekao bih da je sad na pravom putu. Ove godine je pušten sa lanca, dobio je ključeve ekipe u svoje ruke, i na kraju je ispalo dobro, postao je svestan odgovornosti i verovatno bi se postidio da je sad uprskao. Biće prilike o njemu više pisati drugi put...
-Gagić: godinu dana ubeđujem ljude da on i Musli ne mogu u istu rečenicu. Nevjerovatno je koliko ljudi upadaju u galamu mase i ne žele da vide konkretne stvari na terenu. Uz uvažavanje očiglednih mana po pitanju gubljenja u elementarnim stvarima, Gagić je meč ap monstrum, pokretna petica kojoj ne treba lopta u postu, već se uklapa u brzu igru, pik, tranziciju, a pritom je u odbrani dovoljno jak da se gura se peticama, a dovoljno pokretan da ispoštuje sve rotacije i većinu preuzimanja. Ukratko, idealan back up centar za modernu košarku. Mala digresija, na početku sezone na mjerenjima Gagić je na svim distancama bio ubljedljivo najbrži igrač Partizana.
-Musli: polako nestaju i poslednje jedinke na planeti zemlji koje misle da je Slimu upotrebljiv u današnjoj košarci. Putuj igumane
-Šalić: najveća žrtva Muslijevog ostanka. Tokom sezone je imao i nekih problema sa disciplinom nakon čega mu je ionako mala minutaža skroz srezana, ali kažu da jako dobro trenira, da je uporan kao mazga i da je uz Bogdanovića Duletov najveći ljubimac.
-Andrić: sposoban je ubaciti poneki otvoren šut, vremenom je ušao i u većinu defanzivnih šema, ali radi se o prolazniku koji teško može do ABA nivoa karijere.
-Kinsey: majstorčina, ubica, i veliki čovek. Kada su nas nagrizla sva sranja uoči zime, povukao je možda i najviše od svih. Naravno, kako to u životu biva, o takve ljude se najčešće drugi ogreše. Vujošević je iskoristio njegove probleme sa zglobom da olabavimo budžet za njegovu platu, iako je čovek koji je možda i najpoštenije zaradio svoj dinar u ovoj sezoni. Najkompletniji stranac koji je igrao u Partizanu ikada (a konkurencija svakako nije mala).
-Fear no Beard Bezbradica: top fizikalije, nezrelost u glavi, i blage naznake da može biti solidan igrač. 93 je godište tako da nije baš mlad, ali ne bi me iznenadilo da ostane i naredne godine, jer dečko stvarno izgleda kao košarkaš, pa mi se čini da možda može ispasti bolja verzija Strahinje Miloševića.
-Bertans: njegova situacija je komplikovana i uzorak je premali da bi se izvodio neki uopšten zaključak. Na prvu loptu rekao bih da nema straha u igri, da je psihički potpuno sanirao svoje koleno, imao je par utakmica sa prepoznatljivim šuterskim serijama, ali primetno je bilo da se ne snalazi baš najbolje u igri gdje je lopta po 10-15 sekundi u rukama Bogdanovića ili Pavlovića. Voleo bih da ostane još godinu dana ovde.
-Vujošević: sada već čovjek sa teškom bolešću, a situacija mu nikako ne pomaže. Već je dosadno pratiti njegove nazovi duhovite komentare, i neke deplasirane opaske o stvarima u društvu, državi... Velika je šteta što je na drugoj strani našao sličnog jarca s kojim može da se bode, a još je veća šteta što Vučiću sve to odgovara pa ih niko ne sprečava u tome. U pauzama svog (malo)umnog rata sa celim svetom, uspeo je ponovo da utegne šampionski tim, i to u potpuno novom kontekstu i nepovoljnim uslovima za njega. Nevezano za to, nadam se da je ovo bila poslednja njegova sezona u Partizanu.
-Uprava kluba: inertni, nesposobni, i potpuno van svih dešavanja u modernoj košarci. Koliko god u nekim stvarima bili pozitivno old school (stroga disciplina, nezavisnost u radu trenera) toliko su pali na pitanjima menadžmenta, odnosa sa javnošću, mlađih kategorija itd...
Ukratko, ne mogu predvideti ništa za narednu godinu, mogu samo da se nadam da će nam neka trula tkiva ozdraviti.
Reč dve i o komšijama s druge strane brda (ili što bi pajserčine na obe strane rekle, s druge strane univerzuma)... Ne sumnjam da oni imaju hrpu svojih ingenioznih analiza na tragu gepeka, Dominikanske repbulike i Kristijana Golubovića, ali ukratko:
-
Radonjić u ovoj sezoni nije postojao. Glupo je slušati priče da je on loš trener od internet stručnjaka, Radonja je OK tip, ali od kada postoji Nebojša Čović u košarci, nijedan od njegovih trenera nije bio samostalan u svom radu. Čovek je veliki egomanijak, i nanizao je tuce trenera koji mu nisu bili dobri u datom trenutku. Dok je Čovića, trener nikada neće biti ključna stvar u CZV.
-
dolazak Marjanovića kad mu vreme nije. Čitav svet diže ruke od košarkaša preko 220cm, njih je evolucija pojela i opstaju samo u posebnim slučajevima. Šteta što u ovoj situaciji (kad finansijski može) Zvezda nije platila neku životinju na 4/5 koja bi tračala sa Nelsonom, Jakom i Jenkinsom i gde bi tempom mogli da love protivnike. Čović je rešio da napadne Partizan njegovim oružjem (kontrolisanom post košarkom sa dominantnom mrcinom u reketu) a ovi su odgovorili sa
slash and kick izolacijskom košarkom bekova, i na kraju opet pogodili.
-slučajevi Tadija/Samardžiski: svaki komentar je suvišan.
-
Lipovij: on je manje bitan ovde, ostaje pitanje zašto koja košarkaška instanca je dala njemu minut umesto Marku Guduriću.
-Mitrović: skoro pa ista priča, zar se morala čekati povreda Ivana Radenovića da bi ovaj dečko konačno dobio loptu u ruku, i da li je moguće da se i dalje kao razlog navodi mladost iako je Luka 93 godište
.
Puno sreće u EL, ali ponavljam, zbog pogrešno postavljenih temelja ove priče, sumnjam da će ikada ispuniti zacrtano.
