ovo je najnetalentovaniji tim Partizana od kada ga ja pratim, dakle dobrih 20 godina.
Gledanje ovog tima Partizana ogadi košarku kao sport na 48 sati.
Proteklih godina smo takođe imali loših perioda, ali uvek je tu bio neki viši cilj, imali smo prospecte, igrače zbog kojih vredi mučiti se, gledati poraze, čekati bolje sutra. A ovaj tim je takav skup mediokriteta, da se čovek prosto zapita kako je bilo moguće skupiti ih na jednom mestu.
Edo je super lik, ali Edo je igrač zadatka, momak koji može biti treća, ili u najboljem slučaju druga banana u dobroj ekipi. Kada je on top opcija u napadu, znaš da nešto nije u redu. Isti profil igrača je Gagi.
O visokoj liniji ne bih trošio reči.
Jedini od igrača Partizana koji ima velike mogućnosti u odnosu na ovo sad je Marinković. Njegov rad nogu, kao i telo uopšte, duge ruke, rameni pojas, i fin izbačaj u skok šutu nagoveštavaju velike mogućnosti. Ipak, on je tek izašao iz kadetskog staža i tek naredne sezone bi mogao dobiti pravu ulogu u prvom timu.
O Milenku Tepiću ne bih da se ponavljam. U poslednje vreme sam postao isključiv i kada mi u razgovoru neko pomene Tepića u bilo kakvom pozitivnom kontekstu, odmah se okrećem i odlazim. Dečko je u svojoj igri sublimirao dve najgore stvari srpske košarke, šablonizam i bezmudost. Sama činjenica da je on i dalje u Partizanu je najveća moguća uvreda za ovaj klub.
Da nisam navijač Partizana ne bih mogao pogledati ni minuta njihove košarke. Sad čekam da počne NBA sezona i da konačno malo pročistim mozak, inače mi se u sivoj masi kao simbol košarke formira silueta polupogrbljenog momka teleće face kako taba loptu 20 sekundi pre nego što je nekom uvali u ćošak sa strane pomoći.
Moraću kod psihijatra zbog ovih stvari
