Ima gomila stvari zbog kojih ne mogu da svarim KUD "Delije", a jedna od njih je odnos prema KK.
Da ne duljim, mislim da su Delije,kao "udruženje gradjana", odleteli isuviše daleko (ne i visoko) zahvaljujući ubrzanju koje su sami sebi dali i stvorili.
U jednom trenutku su, jednostavno, prerasli klub za koji, kao, navijaju. Postali su klub unutar kliuba, država unutar države i umesto da budu potpora tom istom klubu, oni su, najednom, krenuli da postavljaju zahteve i uslove; postali su nekakav faktor X koji je, neočekivano, postao važan u tolikoj meri da je se za sve morao pitati. I FK i KK CZ sdu danas sluge Delija i neka im je to na čast.
Odnos Delija prema KK je vrlo poučna priča o posebnoj vrsti slepila. Oni, da ih čovek pošteno pita, ne bi danas mogli dve prosto proširene rečenice da sklope kao objašnjenje šta je zapravo uzrok njihovom "bojkotu" ABA lige. Ali, to uopšte nije ni bitno. Oni su u svom tripu, slepo slede svoje vodje i svoje "principe" iako to možda vodi i u samodestrukciju. Bole njih.
Ceo Sever sada se veseli!Ja nisam imao neki veći problem sa njihovim bojkotom sve do one kobne utakmice protiv Cedevite u Bgdu, kada su poslali neke svoje juniore - šibadžije da izšeketaju ono malo klinaca koji su se napalili i krenuli u nekakvo organizovano navijanje u Pioniru. Mislim da smo tada bili sa Uvalinom. Tim raspad, ,ma, svuda raspad, ali skupila se nekakva ekipica i krenula da dolazi u Pionir sa jednim bubnjem i tri zastave i kao, krenuli da vode navijanje. Protiv Cede su isto tako počeli, ali ubrzo su se pojavili "mladići borovi" i uz par šamara im pokupili opremu i zabranili svako organizovano navijanje.
Meni je, iskreno da rečem, to bilo
dno dna. Da se razumemo, to je bilo pre FMP faze, pre Čovićevog manevra, znači kada je još uvek postojao KK CZ.
Ne mogu vam opisati kako sam se bedno i tužno osećao nakon tog događaja.
Ali, to nam je što nam je. Upravo iz tog razloga mi dođe da povraćam kada novine pišu o nekakvom urnebesnom navijanju u Areni, obaranju rekorda, šta li. Sve je to TEŠKO SRANJE. Teško.
A komšijama sam već odao priznanje - ako im to išta znači - na baš pravom, pravom odnosu prema klubu. Dok se tamo, na fudbalu, dele i tuku, na košarci su, koliko vidim, prilično jedinstveni i fantastično i fanatično bodre svoj tim. Ma, nema u ex YU navijača koji mogu da se mere sa njima. Jednostavno, oni su galaksija za sebe.
