kad uzimate PSD u usta, nadam se da stajete u stav mirno, i samo u Srbiji i na ovoj prokletiji sto se naziva Balkan, ratni profiter i legenda idu u istu recenicu
ups, zaboravio sam da je Covke legenda severa
to sto je neko bio veliki igrač i osvajao medalje ne mora da znači i da je dobar čovek. Ima takvih primera i sa zvezdine strane evo kao prvi na pamet mi pade Moka Slavnić. KO je i šta danas radi PSD je opšte poznato a to znaju i mnogi navijači Partizana koji su u sukobu sa dotičnim. Čović s'druge strane nije bio velik igrač ali je vrlo uspešan funkcioner i ne treba se zaboraviti da je za vreme njegovog mandata u Košarkaškom savezu bilo i najviše uspeha i to u vreme najžešćih sankcija. meni je ipak najzanimljivije od svega sa kolikim žarom navijači Partizana prate zbivanja u KKCZ 
sve uz priču kako to nije "pravi" klub. Gledajte bre ljudi svoj tim, uživajte u košarci ...
nema potrebe uspehom jednog od njih negirati uspeh drugog i obrnuto.
Pre svega, ne vidim zašto bismo Čovićev staž u KSJ poistovećivali sa uspesima reprezentacije u to vreme, to je fina stavka za CV, ali suštinski mislim da je i najzadrtijim navijačima jasno da bi Vlade, Palja i ekipa uzimali medalje i bez brata Čovića
, koji je usput budi rečeno na tom mestu bio dobrim delom zahvaljujući svojim vezama u zna se kojoj stranci.
Najpozitivnija strana Čovićevog rada u košarci je FMP, tj. period rada tog kluba recimo 1996-2010 kada je predstavljao hit, i ja lično sam uživao u svemu vezanom za tu priču, nije mi bilo teško prelaziti celi Beograd od Studenjaka do Železnika da bi ih gledao. Uz taj sjajni projekat bilo je nekoliko loših stvari (ružna epizoda saradnje sa Čačkom i neki individualni problemi sa igračima/roditeljima), ali to su valjda redovne nus pojave koje prate te stvari.
Čoviću i svim ljudima koji su izneli tu priču svaka čast.
Ostaje i jedan za mene jako loš momenat iz perioda 2002-04 kada se na košarku odrazio sukob DS-DSS sa držanovg nivoa. Nebojša je u tome imao bitnu ulogu, i zajedno sa Paukom i Vesićem zadao je veliki udarac srpskoj košarci načinjanjem ABA priče. ABA sama po sebi nije problem, ali problem je odnos koji je tada uspostavljen gde su ključni resursi srpske košarke iz ruku saveza i naših ljudi ušli u ruke jedne privatne firme nekih 700km daleko od Srbije. To je kancer koji je nagrizao našu košarku i drži je i danas, i nažalost teško ćemo ga se rešiti.
