nema šta, veliki uspeh, očekivao sam plasman u Top 16, ali ne ovako "betonski".
Izuzetno mi je drago zbog Radonjića, jer bilo je stvarno degutantno pratiti šta su neki navijači pisali o njemu ovih godinu i po, prosto, takvu ogorčenost i neobjektivnost dugo nisam video.
Najjače su teze tipa, "pa ovaj čovek ne može nacrtati njednu akciju" i slično, pri čemu se uopšte nije radilo o karikiranju već sveopštoj ubeđenosti da su oni košarkaški eksperti (od kojih polovina nije probacila loptu kroz obruč više od pet puta) razotkrili neznalicu Radonju koji unazađuje njihov voljeni klub
.
Ovde pohvale zaslužuje i Čović koji je konačno raskrstio sa sistemom menjanja trenera poput gaća, gde je postojao zatvoreni krug Miodrag Baletić, Vlade Đurović, Slobodan Klipa, Boško Đokić, Vlada Vukoičić, Aco Petrović i to po nekoliko puta. Radonjić je više od svakog od njih po Čovićevim kriterijumima zasluživao šut kartu, ali ipak je ostao suzdržan i sada ubira rezultate.
To bi mogao biti nauk za sve naše sportske radnike jer je u trenerskom poslu jedan od najvažnijih elemenata kontinuitet, tj. poverenje poslodavca i kada ide loše.
Što se tiče zamerki, ostaću na istom kursu kao i ranije, iako se navijači CZV ne slažu sa tim. Mislim da se u ovom timu morao naći još neki domaći igrač, i to jedan u punoj rotaciji (umesto Cirbesa) i još jedan mlađi.
Čitao sam Nenadov stav da od FMP-ovih igrača niko nema kvalitet za prvi tim osim Gudurića, ali mislim da to nije tačno, Zvezda u godištima 96/97 ima nekoliko paklenih igrača koji bi pre svega svojim fizikalijama mogli da odrade neke specijale na terenu. Ko prati EL može da vidi kako to rade veterani tog posla, Duda i Žoc, pa uprkos tome što imaju za evropske prilike neograničene budžete, svaki meč donosi bar po 10-15 minuta za momke iz tih generacija (Korkmaz, Ulubaj, Berk...), a da ne govorim o tome da su Sipahi i Osman (95 godište) već postali standardni članovi uže rotacije.
A dovoljno je vratiti se 5-6 meseci unazad i videti da na under turnirima ti momci nisu imali ništa bolje partije od npr. Lazarevića, Rakićevića i Stojanovića. Dakle, samo malo više "građanske hrabrosti", i ovo bi bio savršen uspeh.
