Njegova skromnost gotovo da prelazi u autizam. Kad sleti na beogradski aerodrom, ne zadržava se ni trena u Beogradu. Ne zna ni gde je ulica Strahinjića Bana, ne voli sponzoruše, ne voli splavove. Ne želi da zaviri u noćni život grada, tu crnu rupu koja diše, kao živi stvor, kao zver koja ga nikad nije želela. I, da se razumemo, ni sada ga ne želi. Veliki beogradski listovi ne prave intervjue s fudbalerom kome se divi svet. On je i dalje nezvanično persona non grata u svojoj zemlji, jer nas, sve zajedno, ovakve kakvi smo, podseća šta smo i ko smo mi. I niko nam nije kriv što smo niko i ništa, a ponajmanje je za to kriv Nemanja Matić!
Prvo nisam gledao, a u drugom smo bili dobri. Kontrolisali smo igru i fino je djelovalo za početak..
