1. Zamolio me prijatelj pre nekoliko dana da ga odvezem do lekara baš u petak, u 13:30. Prva misao mi je bila, e jebote, dje baš kada igramo protiv Fenera!? Inače, to mi je baš baš dobar prijatelj i u jako je lošem stanju. Ja ga vozim već nekoliko meseci kod doktora.
2. Odvezoh ga do doktora i nešto nakon 14:00, dok sam ga čekao, uključih telefon na TV prenos. Nakon minut i po sam isključio.
3. U 14:40 on je još uvek bio "u ordinaciji". Opet se drznuh da vidim šta se događa u Pioniru. I opet sam, nakon pola minuta, isključio.
4. Izašao je u 15:05... odvezoh ga do apoteke da podigne lekove, potom i do banke da izvuče keš. Dok je bio u apoteci ponovo sam naštelovao TV-fon. I isključio ga nakon 23 sekunde.
5. Odvezoh ga kući. On me usput pita, "šta ti je? Do malopre si bio normalan??!" Ja ćutim. Pametniji sam tako, rekoše mi davno oni koji mi dobro misle.
6. Sam sam u vozilu marke VW Jetta. Opet - ni sam ne znam zašto - uspostavljam satelitsku vezu sa dvoranom "Pionir".
7. Opet pokušavam da mislim na dobre stvari. Na proleće. Mislim na toplu i prozirno čistu vodu Kvarnerskog zaliva. Kao, ja skačem sa stene.
8. Kao, ja skačem, kad... dole vode nema! Skačem u kamen živi. KA-BUM!
I na nebu tom, na koje idem ja, sija moja Zvezda crvena...
