U tome i jeste stvar da nemamo budućnost, ali ove OI su velika šansa za ovu generaciju, tu šansa postoji.
Ali mnogo se podcenjuje naš rukomet, jesmo osvojili sada zbog domaće publike, ali smo u poslednjih 6-7 godina puno puta bili bukvalno na bod/pobedu od polufinala i medalje. A razlog zašto se nije desilo više je grč naših igrača koji su prokockavali velike prednosti na pojedinim mečevima.
Na SP 2003 je presudila gol razlika, u drugoj grupi iz koje je samo prvi išao u polufinale, imali dve pobede i nerešen meč sa Nemcima, gde smo vodili dva razlike do 4-5 minuta do kraja. Nemci su kasnije uzeli srebro. (U prvoj grupi smo bili ubedljivi, sa 4 pobede i jednim porazom. Tada se nisu prenosili bodovi, već je bio neki retardiran sistem da prve četiri ekipe iz prvih grupa se žrebaju u totalno nove grupe...)
Bili smo na pobedu od polufinala na EP 2004. Tu je presudila utakmica sa Slovencima, gde je suđenje u najblažu ruku bilo skandalozno. Na tom EP smo dobili Nemce i Poljake, odigrali nerešeno sa Mađarima i izgubili od Francuza i Slovenaca.
Na SP 2005 u Tunisu je presudio bukvalno zadnji napad i zicer sa krila Sudžuma protiv Hrvata, koji da smo reaizovali bi igrali polufinale.
Bili smo na pobedu od polufinala na EP 2004. Tu je presudila utakmica sa Slovencima, gde je suđenje u najblažu ruku bilo skandalozno. Na tom EP smo dobili Nemce i Poljake, odigrali nerešeno sa Mađarima i izgubili od Francuza i Slovenaca.
Na SP 2009 u Hrvatskoj smo bili kratki za jednu pobedu, a tamo smo prvo prokockali +7 protiv Danske i izgubili, zatim su nam se desile povrede Anđelkovića i Nikčevića, potom smo prokockali i +5 protiv Nemaca i odigrali nerešeno, da bi nas Poljaci rasturili u meču u kom pored povređenih Nikčević i Anđelković, nije igrao ni Nikolić koji je dobio crveni protiv Nemaca.
Ja sam uveren da ako se uđe hrabro da se i na OI može da se napraviti nešto, a sad konačno imaju i veru u sebe. Psiha u sportu je čudo. Recimo zamislite gde bi bio danas Hrvatski rukomet da se nije desio onaj prevrat koji im se desio na SP 2003, gde su tokom prvenstva iz beznađa došli do zlata (poraz od Argentine, mučenje na poluvremenu protiv Saudisjke Arabije, da bi naradna tri meča dobili sa po jedan razlike). Uvek je potreban neki takav rezultat da bi se ekipa izdigla. Da se nisu konsolidovali tada, ne bi bili ni na OI 2004, i pravo je pitanje gde bi ta generacija bila posle, tj. da li bi se desio neki raspad.
