Фудбалску каријеру је започео у Будућности из Подгорице, да би са 16 година постао члан Црвене звезде. Са црвено-белима је играо од 1969. до 1980. године и за то време освојио три шампионске титуле 1973, 1977. и 1980, национални куп 1971. године, трофеј Супершампиона Југославије 1972. и Куп прволигаша 1973. године. Одиграо је за Звезду укупно 477 мечева и 302 поготка.[1] Са 28 постигнутих голова у европским куповима је други на вечној листи клуба иза Боре Костића, а са 93 поготка у шампионатима је пети стрелац у историји Звезде.
Каријеру је наставио у белгијском Брижу, где је одиграо сезону 1980/81. и на 21 утакмици осам пута био стрелац. Одличан голгетерски учинак имао је и у дресу славне Бенфике, за коју је од 1981. до 1984. године постигао 42 гола на 84 утакмице. Са Бенфиком је освојио две шампионске титуле 1983. и 1984. и један Куп Португала 1983. године. Посебно је био добар у сезони 1982/83. када је у Купу УЕФА постигао осам голова у 12 наступа, од чега три поготка у мечу против Роме, а Бенфика стигла до финала где је Андерлехт славио са 2:1 и однео трофеј. Копачке је окачио о клин у дресу Боависте, где је играо од 1984. до 1986. године.
Са 39 голова у 51 утакмици у европским куповима најбољи је стрелац од свих играча из некадашње Југославије (12 голова у Купу шампиона, девет погодака у Купу победника купова и 18 голова у Купу УЕФА).[2]
