Nemate ovlašćenje da vidite linkove.
Registracija ili
PrijavaNavijači – Na početku je većina od 40 hiljada okupljenih grmela kao u najboljim danima. Kako sa terena nije stigao očekivani odgovor podelili su se upadljivo na dve grupe (prvi put posle mnogo godina) – sever sa jedne (u daljoj priči Delije), zapad i istok sa druge (u daljem toku Zvezdaši). Nijedna se nije proslavila.
Zvezdaši – Obrušavanje na kapitena posle promašenog penala poslednja je stvar koja je već uzdrmanom Zvezdinom timu bila potrebna. Ako je za takvo ponašanje bar povod bio jasan, masovni zvižduci Abioli Daudi kada je izlazio su naprosto šokantni. Možda oni koji su zviždali prate fudbal redovno, zaključci koje donose teško da mogu da budu ispravni, osim ako zvužduci nisu bili upućeni treneru Slaviši Stojanoviću koji je u 67. minutu odlučio da zameni do tada možda i najboljeg pojedinca u svojim redovima.
Delije – Do poluvremena je sve bilo u redu, ali od samog starta drugog dela, kad je igračima bila najpotrebnija podrška, sever se isključio. Dobra trećina drugog poluvremena posvećena je pravno-političkom sukobu sa jednim za ovu utakmicu irelevantnim političarem, što je do te mere bilo neprimereno trenutku, da su istok i zapad počeli samostalno da navijaju za Zvezdu. Ta samodovoljnost severa već dugo zbunjuje ostatak stadiona, jer je utisak da se na glavnoj tribini uopšte ne prati utakmica. Večeras su viđena dva komična momenta, kada se orilo „sve bih dao ja za gol“ dok Ukrajinci izvode slobodan udarac iz zone šuta, i kada je sever zapevao „Kaćušu“, omiljenu pesmu ruskih vojnika, na meču sa klubom iz grada koji je dugo bio sedište ruske flote i gde se većina stanovništva oseća Rusima. Do kraja utakmice atmosfera je potpuno ubijena, što je olakšalo posao ukrajinskom bedemu
