nakon dve odležane noći, ne prolazi još bljutav ukus u mozgu.
Da batalim sad samu utakmicu i tehnikalije, malo me je razočarao i Trinkijeri. Ne moš završiti ovo bez malo sranja, i bez samokritičnosti. Na konferenciji za štampu se odmah okrenuo nekoj široj slici, gde smo bili kad je došao, gde smo sad, najavljuje da smo krenuli, sledeće sezone ovo, pa ono....
Jebemu mater, upravo si odigrao jednu od najgorih do or die utakmica u istoriji ovog kluba, ne moš se tek tako prešaltati na narednu godinu. Kaže kako smo igrali 4 utakmice sa njima na jednu loptu, a da je ovo sad realnost. Kao, te 4 tekme su uspeh, a ovo je realnost.
Pa neće biti.
Nije sporno da Zvezda ima bolji tim i da je bila favorit, ali ne baš tako da se poraz stoka razlikom shvati kao realnost. Ovo je bilo kao da smo izašli na klanje pomireni, pa da se ne cimamo ništa nakon poraza. Zvezda ima EL roster, ali roster iz donjeg doma EL, tima Darušafaka, Kanarija, Budućnost, a ne baš kao CSKA i Fener, pa da ovakav poraz shvatimo kao nešto normalno.
Razumem da smo logistički u dobroj situaciji, Trinki obećava odličnu godinu, Ostoja priča o EL, da se ne lažemo, očigledno će biti para kao salate odnekud, ali nije baš da me raduje, jer se izgleda u potpunosti pretvaramo KK Čović, roster od 15 igrača i 7 stranaca.
Sad ću ja kao jedan od najvećih antiDuloovaca među Grobarima početi da žalim za starim prdonjom, jer će verovatno ostati poslednji trener pod kojim je Partizan bio stvarno Partizan.
