Pobeda. Mi smo za klasu kvalitetniji tim, ali nesto mora da se menja (tj. mora vec godinama unazad)...oni ne trce, stoje i cekaju, i cekaju, i ne krecu se vec se dodaju po sredini, pa u sirinu, ja tebi - ti meni, pa natrag. Ovo je najsporija i najantifudbalskija utakmica koju pamtim u veoma dugackom periodu. Albanci skroz limitirani, nejasno je otkud im toliko bodova, cak i bez poklona iz Lozane...i tu negde je i kljuc, po mom misljenju. Da mi igramo svaku utakmicu sa njihovim motivom i zalaganjem, ja sam ubedjen da bismo veceras imali spektakl kao protiv Francuske od pre pet godina i slavili direktan plasman kao prvi u grupi. Ali sad, da baba ima nesto bila bi nesto drugo...
Mustafa siguran a imao je i jednu sjajnu intervenciju petnaestak minuta pred kraj. Kolarov je posle duzeg vremena odigrao jednu pristojnu utakmicu u reprezentaciji, i to bez obzira na gol. Bane i Mitrovic neuigrani i to je moglo da nam se obije o glavu par puta. Steta za Banetov sut posle prekida, odlicna akcija. Tomovic je umeo da zapliva ali sve u svemu bez vecih propusta u odbrani. U napadu uglavnom nije postojao. Matic standardan, dok se nije povredio. Luka Milivojevic prenervozan, bio je dobar kandidat za drugi zuti (pod uslovom da je prvi zasluzen, u sta nisam ubedjen). Tosic (Bambi) je smetao i sebi i drugima i jos je onomad nesrecno natrcao na golmana zbog cega nam je ponisten gol u prvom poluvremenu. Ljajic mnogo hteo, mnogo zapoceo, upropastio par isglednih situacija ali i astitirao Kolarovu i dao majstorski gol iz kontre (i jos je njegov gol ponisten). Tadic je u nasem timu bio najopasniji u prvom poluvremenu, u par navrata je izvozao njihovog beka toliko da mi ga je bilo pomalo i zao. Posle je i Sulejmani bio dobar, zao mi je sto je upropastio onu kontru pred sam kraj. Mitrovic skroz odsecen, dosta su ga gadjali loptom ali slabo sta je uradio. Ipak, vezivao je njihove halfove.
Od njihovih mi zaista niko nije zapao za oko, trud im se ne moze osporiti, ali su generalno zonska liga. Onaj Cana je dobar half (boze koliko sam mator, rece muceni Strajnic sinoc u prenosu da je on sin Agima Cane iz Pristine kojeg sam u ona vremena gledao uzivo).
Dosta se pricalo o atmosferi kad ono - tresla se gora, rodio se mis. Sam stadion me podseca na onaj u Jagodini a publika, sta reci...mnogo vise sam ocekivao. Ocajna igra, ali i slatka pobeda (onakvu jezivu tisinu kao posle naseg gola pamtim jos samo posle kraja one cuvene utakmice u Maximiru, ono kada je Mihajlovic maltretirao Hrvate). Golove posvecujem onom majmunu koji se nadnosio nad Mitrovicem koji je lezao na zemlji posle faula Cane i onom sto je nabio lakat u lice Mikiju Sulejmaniju cim je usao u igru.
Da li ce ova pobeda nesto znaciti? Ako smo pametni, moze. Posto nismo - nece.
