radio je u nekim mlađim kategorijama FSS-a, što je malo, ali opet, ne i nedovoljno, sličan put je imao Stanojević... bitniji su neki principi, volim kada trener pokaže odgovornost, kada ne izmišlja toplu vodu, prihvata greške, motiviše igrače, pa makar imao skromnije znanje.
Druloviću se verovatno malo toga može zameriti po pitanju kvalifikacija i struke, ali dovoljno je poslušati jednu njegovu konferenciju za štampu da se vidi koliko je zbunjen, izgubljen i nesiguran u sebe. Možda sam ja snob po tom pitanju, ali kod fudbalskih trenera elokvencija stvarno puno znači, uz neku drskost, samopouzdanje.
Ćurčuić kada izađe pred novinare kao da izađe pred preki sud, samo što ne pišne u gaće od straha. Jebo ti takvog čoveka.
Meni su i Đukić i Jokan i Stanoje bili dobri, donekle i Marko Nikolić, nekako mi se čini da bi Tomić mogao biti iz te priče
