Prva generacija CZ koje se sećam i za koju sam, kao, zdušno navijao su bile "Miljanove Bebe" - Džaja & Co. Detalja (imena igrača, te tačnih godina i sezona) se, naravno, ne mogu setiti, ali sam 100% siguran da je tada još uvek postojala ta čudna praksa pozajmljivanja igrača iz drugih klubova. U principu, tudji igrači su bili pozivani kao "pojačanja" za neku turneju, ili, češće, zbog učešća na nekom "brzopoteznom" turniru (ono, četiri kluba, po pozivu), ili čak, za pojedinačne prijateljske utakmice. Ne mogu da kažem da mi je rezon za takve pozajmice ikada bio jasan, tek, sećam se da su Zvezda i Partizan znali da razmene po kojeg igrača, a češće još, Zvezda i Dinamo, Hajduk, Velež ili Sarajevo.
Ponekad su te pozajmice bile propraćene kuloarskim šuškanjima da je dotični igrač "već vidjen" ili, čak, "kaparisan za nas" i da se samo čeka zvanični potpis. Ko će ga znati.
Kada o svemu tome razmišljam iz perspektive današnjeg klupskog fudbala "na ovim prostorima", uvidjam da su takve pozajmice, ma koliko nerezonske, zapravo bile sjajna vakcina protiv (histerične) mržnje medju klubovima, odn., medju "navijačima". Ne verujem da je neko već u to vreme bio toliko dalekovid, toliko mudar, da je izmislio ovu praksu ne bi li time doprineo dobrim medjuklupskim odnosima. Njet! Ali, činjenica ostaje da su te pozajmice i te kako imale udela u kultivisanju nekakvog fer-plej duha koji je bio bitan sastavni deo klupskog fudbala u bivšoj nam državi.
Amin.
