tu nema sta da se sumlja ni sumnja,jer je opste poznato da su nikolic i saper(zajedno sa rodjenim bratom) po naredbi presli u kkp. uz to darko bajic koji je radio film je partizanovac,pa sam opet po netu naletao na pricu o ciganskoj propagandi,pljuvanju partizana i sl. sta bi tek bilo da je neki zvezdas iz svog ugla obradio datu temu...
a evo sta bora stankovic kaze zasto je on presao u kkp
A zašto ste vi prešli u Partizan?
Da bih dobio pasoš. Osnosno, da bih bio siguran da ću dobijati pasoš. Dobijao sam ga ja i ranije, ali u jednom trenutku je nekom palo na pamet da mi ne daje više. Naravno, bio sam mlad čovek, hteo sam da putujem. Otići u inostrantvo u to vreme, to je bio san. Pobunio sam se, i mislio sam da je put do toga preko Partizana. Ali, ni to nije put. U početku ni Partizan nije hteo da me primi, jer su neki funkcioneri Zvezde, ili neki košarkaški funkcioneri intervenisali da me Partizan ne primi. Takva su vemena bila. Međutim, posle toga su formirali treći klub, Železničar, i tu sam igrao, ušli smo u prvu ligu, i posle dve godine sam otišao u Partizan bez ikakvih problema. U Partizanu sam igrao dve sezone. I tada sam već imao siguran pasoš. Posle toga više nisam imao problema. Takvo vreme je bilo, jednostavno dođe neki šef i kaže ti: "Ne može." I ne pita se zašto, prosto ne može. Prekinuo sam veze s Partizanom čim sam prestao da igram, i onda sam postao priučeni trener OKK Beograda.
toliko o prici o jednakoj potpori vlasti zvezdi i partizanu,ali da su eto samo druga krila(sluzbe) vlasti bili potpora tim timovima...
ne ulazeci sada uopste u pricu o zvezdi kao reakciji,jer mi nije uopste cilj da se sada prica o tome,evo nesto sto grobari ne zele da shvate. da se razumemo ovde bora cak ne prica direktno o zvezdi,nego uopsteno o bavljenju kosarkom i tadasnjem stanju.ali upravo prica ono sto je ovde najvise profa objasnjavao,a i neki drugi...
Zadranin Josip Đerđa je u pomenutom filmu ispričao kako nije imao s kim da priča o svom ocu, koji je je završio u zatvoru jer je za vreme rata bio regrutovan u italijansku vojsku - sve dok nije ušao u reprezentaciju. A tamo su svi imali slične priče. I zaista, većina velikih košarkaških imena u godinama formiranja sporta imali su razloga za "antirežimska" osećanja; bilo da su imali ideološki nepodobni predznak, ili su bili među decom poslatom na Sremski front.
Zato Boru Stankovića, na početku razgovora, pitamo za taj segment košarkaškog fenomena.
U okolnostima koje su vladale u državi i kako se upravljalo državom gde su sve aktivnosti bile pod kontrolom i vođstvom partije i ideologije, nije bilo moguće stvarati neke klanove koji bi se stvarali i koji bi išli mimo ideologije. Mogla je u to vreme da postoji neka vrsta pasivnog otpora, ali nevidljiva. Jednostavno, dogodilo se da smo se tako skupljali. To je prvenstveno bio đački sport, studentski sport. Mi smo se znali iz škola, iz gimnazijskih klupa. Tačno je da je bilo dosta velikih košarkaških imena koja su imala takvu sudbinu. Ipak, sigurno je i da košarka nije povezivana s bilo kakvom političkom idejom, ili nekom vrstom bunta", počinje legenda naše kraljice sportova.
http://www.nedeljnik.co.rs/sr/ekskluzivno/bora-stankovi-koarka-je-bila-sport-disidenata
