Mislim da je jednako indikativno koliko i PORAZNO/TUŽNO što su sve te "ekipe" veoma slične jedna drugoj i što operišu na istim principima drpanja i kradje. U to društvo svrstavam i naše velikane, nekada ponosne članove "Velike četvorke".
Koliko god da sam bio "neprijatelj socijalizma i samoupravljanja", u to vreme su klubovima rukovodili ljudi od "ugleda i položaja". Što je najbitnije, čini mi se da niko od njih nije sebe stavljao iznad kluba. Naprotiv, čak je i njima samima bila pre svega čast da budu na čelu jednog JSD, FK CZ, ili Ajduka... Da li su i oni krali? Pretpostavljam da jesu, ali nikada niko nije to isticao ni u najprizemnijim čaršijskim pričama i ogovaranjima istih. Jer, mogao bih ruku u vatru da stavim, drpanje im nije bilo "pod A"! Njihov ugled i uspešnost su se merili pre svega po tome koliko su uspevali da urade za svoj klub.
Recimo, jedan Tito Kirigin je bio Veličina od Čoveka i predsednik koji je lično izgurao projekt "Poljudske lepotice", a sve preko firme, "Mediteranske igre u Splitu". I ako! Svaka mu čast na tome. Voleo je Hajduk iznad svega i živeo i disao za svoj klub. Dr. Aca Obradović (čuveni "Dr. O") i Slobodan Ćosić su se izveštili u kojekakvim finansijskim marifetlucima, crnim fondovima i sl., ali u svemu tome su najmanje radili za svoju ličnu korist i bogaćenje! Naprotiv, prvo i najvažnije im je bilo kako da Zvezdu uzdignu do visina renomiranog evropskog kluba - što su i ostvarili. Barem su postavili osnove poslovanja koje su, onda, Džaja i Cvele samo doveli do savršenstva.
Nakon raspada države, dolazi i do raspada takvog sistema. U duhu novonastalog, "über-liberalnog balkanskog kapitalizma", na površinu izranja oštri socijal-darvinizam u kojem pobedjuje najjači. I to ne "najjači" u smislu najuspešnijeg bizMismena, već doslovce, najjači koji je u stanju da utera strah konkurenciji, uz poneku usputnu žrtvu kao kolateralnu štetu i nedvosmisleno upozorenje drugima.
Da sve bude još tužnije, u to vrzino kolo su ubrzo počeli da se uključuju i mnogi bivši igrači, a medju njima i oni od velikog ugleda i renomea iz igračkih dana. Igrači čija smo imena svojevremeno uzvikivali sa neskrivenim ushićenjem, a postere njihove lepili na vrata od svoje sobe! Tako su svoje ime olako prodali jedan Nenad Bjeković i jedan Dragan Stojković Pixi, da ne nabrajam dalje.
I onda ti dodje da se zapitaš, odn. preispitaš, pa, za koga ja to derem grlo danas? Zbog koga se ja to nerviram, svadjam posle sa curom i uopšte, ne mogu normalno da mislim dobrih nedelju dana? Zbog KOGA, kad fukaru koja rukovodi ovim "mojim" timom dupe zabole za sve što je meni još od rodjenja važno, koliko i vazduh ovaj koji udišem - uz sav rizik da ove reči zazvuče krajnje patetično?
