3-1 protiv Bačke. O ovoj utakmici nema se šta bitno reći niti se mogu izvlačiti bilo kakvi dalekosežniji zaključci, i to iz dva razloga: Bačka je limitirana i neambiciozna ekipa (da je igrao prvi tim pukla bi opet petarda minimum) a drugo, u ovom sastavu sasvim sigurno nikad više nećemo nastupiti.
Pešić je dao peti gol u petoj utakmici, ali da je briljirao, nije. Milić opet loš. Račić za nijansu korisniji (ako ništa drugo dao je gol). Adžić je decu pravio njihovom beku ali slabo šta je iz toga proizilazilo. Talenat je tu, ali i stalno neki potez više, neke besmislene biciklice....još ne zna kad da dribla a kad da doda. Milijaš, molim lepo...svi golovi su pali posle njegovih kornera. Rikardinjo opet slabo primetan. A odbrana...Frimpong je ako izuzmemo situaciju pred kraj odigrao bez greške. Babić solidan. A kako je Gobeljić uspeo da im ostavi celu stranu praznu kod gola Boga pitaj (prethodno je neko gore desno zezno dajući im loptu u noge, nisam dobro video ko, moguće mali Ilić koji je ušao sa Radonjićem petnaestak minuta pred kraj). Dule Anđelković potpuno izgubio osećaj za centaršut. Borjan ono nije mogao da brani.
Sve u svemu, tri gola, tri boda. Desetak hiljada ljudi i lepa atmosfera, zvezdaška.
Idemo dalje, četvrtak i Krasnodar. Hrabro.
